Do kraja prvog dana ruske invazije, ukrajinskoj novinarki Nataliji Lucenko je bilo jasno da se život za zaposlene u medijima u njenoj zemlji potpuno promenio.
Kako su eksplozije potresale prestonicu Kijev, 32-godišnja urednica i njene kolege otrčale su u sklonište u zgradi gde se nalazi njena stanica, ICTV.
Duboko ispod zemlje, u slabo osvetljenoj sobi sa debelim zidovima od cigle, Lucenko je stala ispred kamere i obratila gledaocima ICTV-a
“Pokušavala sam da se priberem", izjavila je za Glas Amerike preko telefona. "Pokazala sam kako radimo u ovom trenutku i šta je naša realnost u ovom trenutku - da se krijemo u skloništu od bombardovanja i da tako idemo uživo u program."
Za vreme uključenja, u tom prvom segmentu, Lucenko je pokušavala da sama shvati novu realnost u svojoj zemlji.
“Skoro sam zaplakala pred kamerom tog dana jer sam bila potpuno poražena", ispričala je za Glas Amerike. "Pokušavala sam da prihvatim surovu realnost koja se dešava."
ICTV nije jedina TV mreža u Ukrajini koja koristi skloništa - od kojih su mnoga izgrađena posle Drugog svetskog rata - kao rezervna studija za emitovanje programa.
“Skoro svi TV kanali sada imaju dva studija; svoj glavni, uobičajeni studio, i jedan smešten u skloništu u istoj zgradi", kaže Olga Mihaljuk, dopisnica mreže Ukrajina 24.
ARHIVA - Olja Mihajluk sa kanala Ukrajina 24 izveštava o cenama hrane u zemlji ubrzo nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. (Foto: Olha Mykhaliuk)
Pre invazije, Mihaljuk je bila reporterka u Kijevu koja je pokrivala različite teme - od cene namirnica, do najpopularnijih kozmetičkih proizovda i zabave. "Naravno, sada smo svi mi postali ratni dopisnici", kaže za Glas Amerike 37-godišnja Mihaljuk.
"Neki su na liniji fronta, dok drugi izveštavaju sa relativno bezbednijih mesta".
Koordinacija
Na početku rata, šefovi četiri najveće ukrajinske mreže sastali su se da razgovaraju o tome kako najbolje pokriti konflikt.
Njihova odluka: formirati zajednički kanal Njuz Junajted koji će emitovati vesti 24 časa dnevno. Svaka mreža ima dodeljeno određeno vreme u etru da proizvodi i emituje vesti o ratu.
“Svi su mediji shvatili da će biti potpuno strašno i zaista komplikovano emitovati program 24 sata dnevno, ali da je to neophodno", kaže Lucenko. "I da bi to uradili, ujedinili su se od samog početka."
Kolaboracija uključuje matičnu kompaniju ICTV StarLajtMedia, Medijsku grupu Ukrajine koja ima nekoliko kanala, uključujući i Ukrajina 24, Inter Media grupu i kanal 1+1.
“Svaki TV kanal ima oko pet sati da emituje svoj program", kaže Mihaljuk.
Ukrajinska vlada je zvanično podržala inicijativu, nazivajući je "nacionalnim maratonom", i otvorila je put da se javna radiodifuzna kompanija Ukrajine (Suspilne) pridruži.
18. marta, predsednik Volodimir Zelenski je potpisao ukaz kojim se formalno traži od svih nacionalnih TV kanala da emituju program kroz tu jedinstvenu platformu.
Objavljen na predsednikovom vebsajtu, ukaz ističe da će vlada pružiti sredstva da se zaštite te medijske kuće.
Inicijativa dozvoljava mrežama u zemlji da udruže resurse. Na uredničkim sastancima, pojedinačne stanice navode koje priče žele da pokrivaju, što drugim emiterima omogućava da koriste te sadržaje.
“Jednostavno smo rasporedili dužnosti", kaže Lucenko. "Ponekad delimo izveštaje, posebno kada je u pitanju neki izveštaj iz inostranstva, na primer iz Poljske, o izbeglicama. Koristimo ga nekoliko puta kada su naši voditelji u programu, a kasnije ih koriste i druge mreže kada je njihovo vreme da emituju svoje emisije."
A dok reporteri rade na informisanju publike, njihove mreže se trude da zaštite svoje timove u ratnoj zoni.
"Svi novinari su obavešteni o osnovnim merama i planovima za bezbednost i tome šta da učine u slučaju neposredne opasnosti", priča Olena Šramko, šefica komunikacija u Medijskoj grupi Ukrajine. "Pratimo njihove lokacije i relokacije i obaveštavamo ih o mogućim bezbednim putevima ili izlazima sa opasnih mesta. Ako je potrebno, pomažemo u evakuaciji."
Skot Grifen, zamenik direktora Međunarodnog pres instituta (IPI) sa sedištem u Beču, kaže da je protok informacija od ključnog značaja u vreme konflikta.
IPI je formirao bazu podataka koja prati kršenja medijskih prava u Ukrajini i Rusiji.
“Znamo da je istina prva žrtva rata. Već to vidimo. I zbog toga mobilišemo svoje resurse da pratimo sve te slučajeve i pokušamo da ih rešimo tamo gde možemo", izjavio je Grifen za Glas Amerike.
Petoro novinara je ubijeno od početka invazije, a nekoliko drugih je ranjeno, uključujući dopisnika TV stanice TSN koji je pogođen šrapnelomu petak, dok je izveštavao o humanitarnom koridoru.
Propagandni rat
Pored saradnje u emitovanju programa, glavne ukrajinske mreže su takođe uspostavile multimedijalni projekat nazvan Sloboda. Projekat, fokusiran na publiku koja govori ruski jezik u samoj Rusiji i drugim zemljama, nastoji da se suprostavi ratnoj propagandi Kremlja.
Ukrajinski ministar kulture i informisanja Oleksandr Tkačenko izjavio je nedavno za medije da je cilj projekta i da dopre do ukrajinskih vojnika u Ukrajini.
Novinarka Mihaljuk kaže za Glas Amerike: "Projekat se obraća i ruskim vojnicima koji su okupirali Ukrajinu, a dodala bih, i njihovim majkama".-
Moskva je uspostavila ozbiljna ograničenja za ruske medije u izveštavanju o konfliktu, usvojila novi zakon kojim se uvodi kazna od 15 godina zatvora za prenošenje "lažnih vesti" o vojsci, i izdala direktive o tome kako opisivati konflikt.
Pristup nekim vebsajtima i emiterima, uključujući i ruski servis Glasa Amerike je blokiran u zemlji, a drugi mediji su morali da se zatvore.
Taj aspekt mora da se pažljivo posmatra, kaže Skot Grifen iz Međunarodnog pres instituta.
“Ruskoj publici se uskraćuje pristup informacijama na način kakav nije viđen od sovjetskih vremena, kaže on. "Veoma malo nezavisnih medija još može da radi u Rusiji, a oni koji još rade, operišu pod orvelovskim uslovima, i ne smeju da rat nazovu ratom".