Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava osudio je u petak navodna kršenja prava od strane Rusije tokom njene invazije na Ukrajinu i složio se da formira komisiju koja će ih istražiti, uključujući moguće ratne zločine.
Za rezoluciju koju je podnela Ukrajina glasala su 32 člana saveta. Rusija i Eritreja su glasale protiv, dok je 13 članova Saveta, uključujući predstavnika Kine, bilo uzdržano.
"Oni iz Rusije koji usmeravaju i čine prekršaje protiv mog naroda treba da obrate pažnju. Dokazi će biti prikupljeni, bićete identifikovani i bićete pozvani na odgovornost", rekla je ukrajinska novinarima nakon glasanja ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi Jevgenija Filipenko, u pratnji zapadnih ambasadora.
Veće sa sjedištem u Ženevi ne može da donosi pravno obavezujuće odluke, ali njegove odluke šalju važne političke poruke i mogu da odobre istrage, poput one koju treba da sprovede tročlana komisija formirana glasanjem u petak.
Ambasadorka Ukrajine daje izjavu okružena drugim ambasadorima, nakon specijalne sednice Saveta za ljudska prava UN o Ukrajini, u Ujedinjenm nacijama u Ženevi, Švajcarska, 4. marta 2022.
Filipenko je ranije rekla savetu da postoje "nepobitni dokazi o grubim i sistematskim kršenjima ljudskih prava, kao i o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane Rusije".
Rusija, koja je svoje akcije od 24. februara nazvala "specijalnom operacijom", negirala je da je ciljala civile u Ukrajini.
Njen delegat Evgenij Ustinov rekao je Savetu da će pristalice rezolucije "koristiti sva sredstva da okrive Rusiju za događaje u Ukrajini".
Vašington, koji se upravo ponovo pridružio tom telu kao član sa pravom glasa nakon što je iz njega izašao odlukom bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, nazvao je ishod "snažnom osudom ruskih akcija".
Ne propustite: Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o Ukrajini, Srbija podržala dokumentKomisija, koja je osnovana za početni period od godinu dana i ima zadatak da izradi izveštaj do početka 2023. godine, radiće zajedno sa velikim, postojećim timom Ujedinjenih nacija za prava za Ukrajinu koji ima 60 članova.
Njen tačan obim tek treba da se utvrdi, ali jedan diplomata je rekao da bi njen mandat da sagleda "korenske uzroke" sukoba mogao uključivati ispitivanje navoda o zloupotrebama unutar Rusije.
Filipenko je rekla da će komisija raditi zajedno sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, koji je poslao tim u region Ukrajine da ispita moguće ratne zločine svih strana u sukobu.
Neke grupe za ljudska prava pozvale su da se suspenduje Rusija, članica Saveta od ukupno 47 članova sa pravom glasa. Međutim, o tome može odlučiti samo Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku.