Larisa je pre tri dana napustila Harkov sa svojom 9-godišnjom ćerkom, a trauma joj se vidi na licu. Nervozni pokreti pokazuju da je pretrpela šok, i nedostaje joj suprug koji je odlučio da ostane da se bori.
Njeno ime znači tvrđava, ali njen stan u soliteru u drugom najvećem gradu Ukrajine - poprištu jednom od najbrutalnijih sukoba od početka ruske invazije - nije joj davao osećaj sigurnosti. Zgrada se tresla, a prozori su se rasprsli zbog ispaljenih raketa i projektila.
"Ruse ne zanima šta će pogoditi. Bili smo u skloništu, u podrumu", ispričala je za Glas Amerike 34-godišnja nastavnica, čekajući da uđe u Slovačku, odakle će se pridružiti svojoj baki koja živi u Litvaniji.
Ljudi beže u blizini zapaljene kuće za vreme granatiranja grada Irpina van Kijeva, 4. marta 2022.
Slične su priče mnogih drugih koji su pobegli od sukoba, bilo da bi se domogli relativne bezbednosti zapadne Ukrajine, koja se i sama priprema da će rat stići i do nje, ili prešli u strane zemlje u kojima će provesti neodređeno vreme u egzilu.
Oni koji su izloženi granatiranju - u Kijevu, Harkovu i Marijupolju, luci na jugu zemlje u Azovskom moru koju su Rusi opkolili - kažu da su se tempo i intenzitet bombardovanja pojačali u protekla 24 sata, i da su stambene četvrti teško oštećene.
Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je u četvrtak da "najgore tek dolazi", posle dugog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Makronovo sumorno predviđanje je izazvalo jezu kod Ihora, Ukrajica koji je razmenjivao SMS poruke sa novinarima Glasa Amerike iz svoje kuće u opkoljenom Marijupolju.
"Granatiranje ne prestaje", kaže. "Zalihe hrane su nam se dosta smanjile, a vrlo je opasno izaći napolje".
Ne propustite: Novinarska beležnica: Kako izgleda Ukrajina dok se probijamo iz KijevaTeško je uopšte stupiti u kontakt sa ljudima u Marijupolju, gde se telefonske i internet veze često prekidaju. "Grozni" je reč koju izgovaraju mnogi Ukrajinci u toj luci, što se odnosi na gotovo uništenje glavnog grada Čečenije krajem 1999. i početkom 2000, kada je Putin bio premijer, koji je ubrzo zamenio Borisa Jeljcina na mestu predsednika.
Oni kažu da žestoko granatiranje pokazuje da uprkos tome što je Putin navodno rekao Makronu - da invazija "ide po planu" - ruski pokušaji da pokore Ukrajinu ne uspevaju onako kako je bilo planirano.
To gledište dele nezavisni vojni analitičari među kojima je Najdžel Guld-Dejvis sa Međunarodnog instituta za strateške studije, "tink-tenka" za odbrambena pitanja sa sedištem u Londonu.
"Kako situacija postaje sve nestabilnija i manje predvidljiva, eskalacija je možda jedini put napred za Putina", ocenio je u jednom objavljenom komentaru.
"Putin je drastično potcenio koheziju Ukrajine i njenu želju da pruži otpor", rekao je dodajući da ruski predsednik ima "svaki podsticaj da okonča rat što je brže moguće".
"Postoje dva načina za to. Prvi, koji sada isprobava, jeste da pobedi u ratu kroz drastičnu eskalaciju. Ali smisao pobede je sada vrlo nejasan. Dok Rusija može da okupira Ukrajinu uz veliku cenu u životima, nijedan marionetski ruski režim neće biti legitiman ili stabilan. Ruska međunarodna izolacija i domaća kriza će se pojačati. Drugi način je da Putin smanji svoje ciljeve i postigne mirovni sporazum koji neće sadržati promenu režima u Kijevu", kaže Guld-Dejvis.
"Ali imajući u vidu Putinovu opsesiju Ukrajinom i koliko je podigao ulog, to bi za njega bio ponižavajući korak unazad, koji bi razmotrio samo ukoliko je opstanak njegovog sopstvenog režima u pitaju".
Vojni analitičar nije usamljen u mišljenju da se Putinov rat iz izbora postepeno preobrazio u rat iz nužnosti, i radi njegovog sopstvenog političkog opstanka.
U devet dana invazije, ruske snage su uspele da osvoje samo jedan grad. To je strateški značajna luka Herson u Crom moru, sa populacijom od 300.000 ljudi, gde prema tvrdnjama Moskve, ruske snage kontrolišu vladine zgrade, u okviru pokušaja da se Ukrajini preseče pristup moru, preko ključnih južnih luka. Ruske tvrdnje nisu zvanično potvrđene.
Osvajanje Hersona ruskim snagama daje pristup centralnim delovima ukrajinske teritorije iz Krima, koji je Rusija anektirala 2014, kako bi se uspostavio kopneni koridor koji povezuje dve otcepljene regije u Donbasu sa Krimom. Takođe se ruskim trupama omogućava da ojačaju opsadu Marijupolja.
Ne propustite: Zapis novinara Glasa Amerike u Ukrajini: Borba i begUkrajiski obaveštajci kažu da se ruske trupe spremaju da lažiraju scene kako njihove vojnike građani dočekuju kao heroje, i da ljudi iz Krima dolaze da budu "statisti" u toj predstavi.
"Kada Rusi ne mogu da ostvare prave ciljeve, fokusiraju se na lažne TV izveštaje", napisao je na Tviteru ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba.
"Kada su osvojili TV toranj u Hersonu planirali su predstavu - ruske trupe kako nude humanitarnu pomoć, dok lažni 'lokalci' dovedeni iz Krima da glume lažne 'demonstrante' koji traže da se region Hersona ujedini sa Krimom", dodao je Kuleba.
Sa padom Hersona, vojni stratezi očekuju da se će ruske snage sada preusmeriti pažnju na veliku luku Odesa, treći najveći grad u Ukrajini, 100 kilometara zapadno od Hersona. Ako uspeju da osvoje Odesu, Ukrajina će biti odsećena od Crnog mora.
Gore na severu, ruskim snagama je još teže i nisu uspele da osvoje neki veći grad, ali pažnja je usmerena na to šta se događa sa velikim konvojem tenkova na oko 30 kilometara od Kijeva, koji se ne kreće tako brzo kao što su mnogi očekivali.
Zvaničnici američkog Pentagona i nezavisni vojni analitičari imaju različita mišljenja o tome zašto se konvoj tako malo kreće danima. Neki koriste reč "zakočen" da bi opisali njegovo nenapredovaje, i spekulišu da su Rusi ostali bez goriva i zaliha. Drugi misle da su ruske snage u procesu pregrupisanja u pripremama za veliki napad na ukrajinsku prestonicu.