27. januar je dan kada međunarodna zajednica obeležava Dan sećanja na holokaust, prisećanjem na užase koje je nacistička Nemačka počinila tokom Drugog svetskog rata kao i na hrabrost onih koji su rizikovali svoje živote kako bi spasili Jevreje i druge od nacističkih kampova smrti. Tatjana Voroško i Kostijantin Golubčik iz ukrajinskog servisa Glasa Amerike prenose priču o jednom jevrejskom dečaku kojeg je spasila ukrajinska porodica i koji je, kada je odrastao, postao dobitnik Nobelove nagrade za hemiju.
Roald Hofman rođen je u porodici inženjera Hilela Safrana i njegove supruge Klare, učiteljice, 1937. godine. Nakon što su njihovo mesto okupirale nemačke snage, mlada porodica poslata je u koncentracioni logor. U januaru 1943. godine, Klara je pobegla iz logora sa svojim sinom i pronašla sklonište na tavanu obližnje seoske škole.
“Imao sam pet I po godina kada sam otišao na tavan, a imao sam sedam kada sam izašao”, priča Nobelovac Roald Hofman.
Zajedno sa još tri člana porodice, Klara i Roald skrivali su se na tavanu tokom 15 meseci.
“Gledao sam sa tavana decu kako se igraju. Oni su bili na odmoru, slobodni. Ja sam im zavideo, nisam mogao da izađem ali, bio sam tiho dete.”
Seoski učitelj Mikola Djuk živeo je u školskoj zgradi sa svojom suprugom Marijom i njihovo troje dece.
“Oni su krili petoro ljudi na tavanu svoje školske kuće. Petoro ljudi. To nije samo jedna osoba. I učinili su to sa najvećim rizikom za sopstveni život”, ističe Hofman.
Posle rata, Klara i njen sin postali su interno raseljena lica u Poljskoj, Čehoslovačkoj, Austriji i Nemačkoj. Nakon što se preudala i uzela novo prezime Hofman, Klara i Roald preselili su se u Sjedinjene Države. Briljantan student, Roald je bio uspešan u školi i upisao je univerzitet Harvard, a kasnije i univerzitet Kolumbija na kojem je doktorirao. 1981. Godine, sa 44 godine, nagrađen je Nobelovom nagradom za Hemiju.
“Znao sam kada smo završili rad da je veoma dobar za Nobelovu nagradu, posle godinu dana od završetka posla. Uradio sam to veoma mlad sa 27, 28 godina. Ali ipak je bilo iznenađenje. Odmah sam otrčao i pozvao svoju mamu… Veoma sam, bio sam veoma blizak sa svojom majkom.”
Hofman je proveo čitavu svoju karijeru kao profesor na univerzitetu Kornel.
“Njegov rad prostire se na celom polju, od organske do neorganske hemije, sve do organometalne hemije”, priča Stiven Goldberg, profesor hemije na Univerzitetu Adelfaj.
Na vrhuncu svoje naučne karijere, Hofman je počeo da se bavi pisanjem poezije i dramskih tekstova. Njegov poslednji komad je o jevrejskoj porodici koju je spasila ukrajinska porodica tokom Drugog svetskog rata. Baš kao i u komadu, Hofmanovi su ostali u kontaktu sa porodicom koja je spasila njihovu porodicu.
“Veoma sam srećan što sam se rodio u Ukrajini. Da sam ostao tamo, mogao sam da budem, na primer, veoma dobar psihijatar u Lavovu. Ali to nije bila moja sudbina. Ja sam ovde i nisam nesrećan. Imao sam uspešnu karijeru, imam porodicu, veoma sam srećan. Doživotno sam zahvalan porodici Djuk jer ja ne bih bio ovde da nije bilo dobrote Mikole i Marije Djuk”, zaključuje Hofman.