Vodja ukrajinskih pobunjenika, Eduard Basurin, izjavio je da su pobunjenici jutros počeli da povlače teško naoružanje iz četiri grada na liniji fronta.
“Povlačenje je počelo iz Debaljceva, Holivke, Donjecka i Telmanova. To ne znači da se povlačimo iz svih gradova.”
Ukrajinska vojska je, medjutim, navela da neće povlačiti oružje dok se krši prekid vatre.
“Glavni i jedini uslov za početak povlačenja teškog naoružanja je ispunjavanje prvog člana sporazuma iz Minska – a to je prekid vatre. Prekid vatre još nije uspostavljen a iako tvrde da su počeli da povlače oružje, pobunjenici se samo pregrupišu i premeštaju oružje na druge lokacije”, naveo je Andrej Lisenko, portparol ukrajinske vojske.
U Kijevu je saopšteno da su pobunjenički napadi danas nastavljeni blizu Marijupola i Debaljceva, grada koji su separatisti osvojili prošle nedelje.
Za to vreme, ministri spoljnih poslova Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske sastali su se u Parizu da razmotre kako se sprovodi sporazum iz Minska, a posebnu pažnju su posvetili situaciji u Marijupolju i Debaljcevu.
“Pozivamo na striktno sprovodjenje svih odredbi sporazuma iz Minska, počevši od sveobuhvatnog prekida vatre i da što pre budu završeni planovi o povlačenju teškog naoružanja i njihova puna primena”, istakao je Loran Fabijis.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je, u kratkom obraćanju novinarima, ocenio da je sastanak bio koristan. Njegov ukrajinski kolega Pavlo Klimkin preneo je da su se ministri dogovorili i o nekim tehničkim aspektima, uključujući dodatnu podršku posmatračkoj misiji OEBS-a.
A dok je Zapad i dalje nespreman da uputi Ukrajini vojnu pomoć u naoružanju, ukrajinski predsednik Petro Porošenko u Abu Dabiju je potpisao memorandum o vojnoj saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Porošenko je istakao da je jedini cilj tog strateškog parnterstva da Ukrajina ojača svoje odrambene kapacitete.
U Vašingtonu, američki državni sekretar Džon Keri je, tokom svedočenja pred senatskim odborom za spoljnopolitička pitanja, upitan da li Rusija laže kad kaže da u Ukrajini nema ruskih vojnika niti naoružanja.
"Da", odgovorio je Keri.
Na pitanje predsedavajućeg senatora Lindzija Grejema zbog čega Rusija laže, Keri je odvratio:
“Mene pitate? … Gospodine predsedavajući, u Rusiji se odvija jedan izuzetan trenutak tako očigledne i sveobuhvatne propagande kakvu nisam video od vrhunca Hladnog rata. Oni su vrlo uporni i dosledni u svojim pogrešnim predstavama, lažima – kako god hoćete da ih nazovete – o svojim aktivnostima - meni i drugim zvaničnicima u lice, u raznim situacijama..”
Ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za ruske državne medije juče je izjavio da njegova zemlja nije zainteresovana za oružani sukob u istočnoj Ukrajini. On je izrazio nadu da situacija nikada neće prerasti u “apokaliptični scenario”.
"Ako se sporazum iz Minska primeni, verujem da će se situacija normalizovati korak po korak. Mislim da je Evropa za to zainteresovana isto koliko I Rusija. Nikome nije potreban sukob na periferiji Evrope, a posebno ne oružani konflikt.”
Za to vreme, Litvanija, u kojoj vlada zabrinutost zbog ruskih poteza u regionu Baltika, odlučila je da ponovo uvede obavezni vojni rok, prvi put od 2008. Vojni rok će trajati 9 meseci, a svake godine će biti obuhvaćeno oko 3,500 Litvanaca.