Da li su SAD prepustile dijalog Evropi i kako to može da utiče na rešenje pitanja Kosova?

Kosovski premijer Avdulah Hoti, šef diplomatije EU Žozep Borelj i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na obnovljenim pregovorima u Briselu

SAD su zadovoljne time što je EU organizovala susrete predstavnika Srbije i Kosova i nude podršku, rečeno je za Glas Amerike u Stejt departmentu na pitanje kako Amerika vidi obnavljanje dijaloga. Obnavljanje pregovora ranije je podržao i specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel.

U kabinetu specijalnog izaslanika Bele kuće nisu odgovorili na pitanja Glasa Amerike da li će ponovo pokušati da organizuje sastanak lidera Srbije i Kosova, pošto je susret 27. juna u Vašingtonu otkazan, i da li je Amerika zbog predsedničkih izbora vođstvo u dijalogu prepustila EU.

Analitičari kažu da Amerika ostaje prisutna.

"Vidim da će Vašington i dalje imati onu ulogu koju je imao u briselskom procesu, oni su sve vreme pratili obe delegacije, komunicirali sa predstavnicima EU i zato verujem da će se takva vrsta uticaja iz Amerike nastaviti. Sada je pitanje samo šta će biti sa inicijativom od strane Grenela, on je govorio o nekom ekonomskom sporazumu, da li će on biti postignut i na kraju biti integrisan u neki finalni dogovor između Beograda i Prištine", kaže za Glas Amerike Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

Ne propustite: "Beograd i Priština ispituju teren na početku dijaloga"

A šta znači finalni dogovor? Za izaslanika EU Miroslava Lajčaka cilj je sveobuhvatni sporazum i normalizacija odnosa. U Stejt departmentu kažu da je cilj Amerike sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa koji će postići dve strane. Za razliku od većine zemalja EU, SAD nisu bile isključive prema ideji razgraničenja - ako se o tome dogovore dve strane. Ali, dijalog se sada vodi u Briselu.

"Sada u ovom momentu deluje kao da je potpuno promenjena strategija, da nemamo podršku ideji razgraničenja i da Vučić pristupa jednom novom okviru dijaloga koji bi zaista pokrenuo normalizaciju koja je jedan dugotrajan proces i rešava pitanja koja su sporna...Sad je pitanje šta je prihvatljiv kompromis ne samo za Beograd i Prištinu nego i za EU, ako stavimo u kontekst evrointegracije Srbije i Kosova. I u tom smislu da li je moguće rešenje, pretpostavljam da se mnogi Evropljani zalažu za tako nešto, da Srbija nikada ne prizna Kosovo, ali da odblokira Kosovo na međunarodnom planu i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i ako se to desi – onda Prištini i nije potrebno formalno priznanje od strane Srbije. Sa druge strane, da li u kojoj meri je moguća autonomija za Srbije u okviru ZSO i vidimo da to sada od mrtvog slova na papiru postaje aktuelna tema. Sada je pitanje da li možemo da primenimo ono što je već dogovoreno jer ako to ne primenimo ono što je već potpisano u Briselu, onda kako možemo očekivati da će bilo koji drugi sporazum iz Brisela biti sproveden", ocenjuje Surlić.

Your browser doesn’t support HTML5

Analitičari o ulozi SAD u dijalogu u Briselu

"Nisam siguran da bilo kakvo rešenje koje podrazumeva nezavisno Kosovo, hoće Srbija ili Vučić da prihvati. Ako nije spreman da prihvati Vučić ili neko ko predstavlja Srbiju da prihvati to rešenje, onda ne znam koji je smisao ovog dijaloga", kaže u intervjuu agenciji Fonet urednik lista Koha ditore Agron Bajrami.

Za sporazum Srbije i Kosova je, kažu analitičari, potrebna i harmonija sa obe strane Atlantika.

Saradnja po tom pitanju bi, ocenjuje Stefan Surlić, mogla biti bolja u slučaju potencijalne promene i dolaska demokrate Džozefa Bajdena u Belu kuću, ali bi se onda i odnos prema Srbiji promenio.

Ne propustite: Grenel: Bajden samo priča, Tramp uradio nešto konkretno za Srbiju i Kosovo

"Verujem da će Bajden imati strategiju ponovnog povezivanja, odnosno uspostavljanja pokidanih veza sa EU i jedinstvenom evroatlantskom pristupu rešavanju spora između Beograda i Prištine. Ne treba zaboraviti da je on i ranije i privatno bio jako blizak ideji i promociji kosovske nezavisnosti, da je isticao da je to za njega ne samo političko nego i lično i porodično pitanje. Možemo očekivati da će u slučaju njegove pobede pritisak na Srbiju biti mnogo veći i da će se on zasnivati da na insistiranju da se prizna kosovska nezavisnost, odnosno da se deblokira Kosovo na međunarodnom planu. I samim tim je ideja razgraničenja sa njegovom pobedom izvesno gotova."

I za kosovskog premijera Avdulaha Hotijateritorijalni integritet nije tema, već se pregovori vode o konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa i međusobnom priznanju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da o priznanju nezavisnosti Kosova neće da razgovara.