U ranim danima pandemije Kovida 19, medicinske sestre, vozači kamiona, prodavci namirnica i drugi neophodni radnici bili su pozdravljeni kao heroji.
"Sada ih ogovaramo … i to ima dugoročne posledice", izjavila je Manuela Tomei, pomoćnica generalnog direktora Međunarodne organizacije rada za upravljanje, prava i dijalog.
"Rad koji te osobe obavljaju apsolutno je neophodan za funkcionisanje porodica i društava", rekla je ona u sredu u Ženevi. "Dakle, nedostupnost njihovih usluga zaista bi rezultirala gubitkom blagostanja i nemogućnošću da se obezbedi bezbedan život društvu u celini."
Ipak, nova studija Međunarodne organizacije rada (ILO) pokazuje da su ključni radnici potcenjeni, nedovoljno plaćeni i rade pod lošim uslovima, izloženi tretmanu koji "povećava rotaciju zaposlenih i manjak radne snage, ugrožavajući pružanje osnovnih usluga."
U izveštaju agencije UN ključni radnici su klasifikovani u osam glavnih radnih grupa koje pokrivaju zdravstvo, prehrambeni sektor, maloprodaju, bezbednost, čišćenje i higijenu, transport, ručne, tehničke i kancelarijske poslove.
Podaci iz 90 zemalja pokazuju da su tokom krize Kovida 19 ključni radnici pretrpeli veću stopu smrtnosti nego drugi zaposleni, a radnici u saobraćaju su bili u najvećem riziku.
U izveštaju je utvrđeno da je 29 odsto ključnih radnika na svetu slabo plaćeno, zarađujući u proseku 26 odsto manje nego ostali zaposleni. Ističe se da rade dugo, nepredvidivo vreme u lošim uslovima.
Tomei je rekla da izostanak akcije u poboljšanju nestandardnih uslova rada danas ima posledice.
"U određenom broju zemalja ti sektori se suočavaju sa određenim nedostatkom radne snage, jer ljudi sve više oklevaju da se bave poslom koji društvo ne ceni i ne nagrađuje u smislu bolje plate i boljih radnih uslova".
"Sada se suočavamo sa krizom", dodala je ona.
Ričard Samans, direktor odeljenja za istraživanje ILO-a, istakao je da je nedovoljan broj medicinskih sestara u mnogim zemljama posebno zabrinjavajući.
"To utiče na sam život ljudi", rekao je on u sredu. "Mnogi ljudi se suočavaju sa dugim odlaganjem lečenja. U slučaju šoka – nekog velikog poremećaja u zdravstvu ili prirodne katastrofe ili na drugi način – ako je sistem već pod pritiskom, ne može da podnese veliki priliv potrebe za tim uslugama."
U novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozoreno je da su "rasprostranjeni poremećaji u zdravstvu" zbog pandemije Kovida 19 rezultirali naglim ubrzanjem međunarodnog zapošljavanja zdravstvenih profesionalaca," uglavnom iz siromašnih u bogate zemlje, što je pogoršalo nestašicu neophodne radne snage u zemljama u razvoju.
Međunarodna organizacija rada izveštava da zemlje još uvek imaju poremećaj snabdevanja, tri godine nakon što je SZO proglasila Kovid 19 pandemijom. Direktor istraživanja ILO-a Ričard Samans pripisuje to nedostatku vozača kamiona zbog izostanka obuke i loših radnih uslova.
"U slučaju šoka koji povećava potražnju za određenim vrstama proizvoda i usluga, ako osnovna logistička infrastruktura nema kapacitete, to utiče na dnevni život ljudi i, u nekim slučajevima, na njihovo zdravlje i blagostanje", rekao je on.
Ne propustite: Predstavnički dom izglasao da se objave povjerljive informacije o porijeklu kovidaU izveštaju se takođe navodi da je stanje radnika koji obavljaju vitalne poslove lošije nego ostalih zaposlenih u bogatim i siromašnim zemljama, ali ekonomistkinja ILO-a Žanin Berg kaže da su problemi veći u zemljama sa niskim prihodima.
"Postoje posebno teški problemi, na primer, u poljoprivrednom radu u zemljama sa niskim prihodima, a ceo lanac poljoprivredne ishrane deo je ključne definicije radnika", rekla je ona. "Takođe postoje vrlo ozbiljni problemi u zemljama sa nižim prihodima u pogledu vrlo niskog pokrivanja socijalne zaštite."
U izveštaju se pozivaju države da identifikuju nedostatke i razviju nacionalne strategije za rešavanje problema sa kojima se suočavaju ključni radnici kroz jačanje politike i investicija.
Među preporukama, vlade se pozivaju da pojačaju sisteme bezbednosti i zdravlja na radu, povećaju plate za ključne radnike, garantuju bezbedno i predvidljivo radno vreme kroz regulaciju i povećaju pristup obuci kako bi zaposleni mogli da obavljaju svoj posao efikasno i bezbedno.