Ujedinjene nacije će apelovati na donatore u ponedeljak da sakupe skoro 4 milijarde dolara da bi se sprečila "najveća glad koju je svet video u više decenija", a koja preti Jemenu ove godine.
“Humanitarna situacija u Jemenu je na ivici provalije", nedavno je rekao novinarima generalni sekretar UN za humanitarna pitanja Mark Loukok. "Nikada nije bilo gore, zemlja je, u suštini, u stanju kolapsa."
Više od šest godina rata između vlade predsednika Abdu Rabu Mansura Hadija, koju podržava Saudijska Arabija, i pobunjenij Hutija na čijoj je strani Iran, dovelo je najsiromašniju zemlju Bliskog istoka na ivicu propasti.
Loukok kaže da je posebno zabrinut pošto su humanitarne agencije već morale da smanje ključne programe i zalihe u Jemenu budući da tokom 2020. nije sakujpljeno dovoljno novca.
“Bez tih sredstava, mnogo više ljudi će umreti i to će biti katastrofalno za izglede za mir u zemlji", rekao je.
Žene dobijaju proteinske šejkove u krilu za neuhranjene pacijente u bolnici al-Sabin u Sani u Jemenu, 24. februara 2021.
Jemen se krajem 2018. suočio sa mogućom gladi ali su donatori uspeli da spreče katastrofu. Danas, situacija je još teža. Oko 50.000 ljudi živi u uslovima stalnog gladovanja. Ujedinjene nacije traže 3,85 milijardi dolara da bi sprečile da ljudi ne umru od gladi.
Mark Loukok kaže da to možda zvuči kao velika cifra, ali je samo delić od hiljada milijardi dolara koje su bogate zemlje potrošile na pakete ekonomske pomoći zbog Kovida-19, bolesti koju izaziva koronavirus.
On se posebno nada da će Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt dati značajne donacije kao što je bio slučaj 2018. i 2019.
Predstavnik UN ističe da građani Jemena nisu gladni zbog nedostatka hrane - koje ima dovoljno na pijacama i u prodavnicama - već su izgledaneli jer posle godina rata i ekonomskog kolapsa više ne mogu da je priušte.
“Glad je, u današnje vreme, izbor moćnih ljudi u odnosu na nemoćne ljude", kaže Loukok. "Glad može da postoji samo kao rezultat aktivnih odluka moćnih ljudi i svi to znaju i niko ne želi da bude posramljen da je doneo tu odluku."
On je pozvao sve strane da prestanu sa ratovanjem, dodajući da je očigledno da se ništa nije postiglo na taj način.
Ne propustite: Ofanziva Hutija u Jemenu kao pokušaj dobijanja diplomatske prednostiJan Egeland, generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice ove nedelje je u poseti Jemenu. U telefonskom razgovoru za Glas Amerike iz pokrajine Hadžah, blizu saudijske granice, koju drže Hutiji, rekao je da su hiljade raseljenih porodica pobegle iz drugih delova Jemena u to područje i da jedva preživljavaju. To je jedna od provincija u kojima neki ljudi već žive u stanju gladi.
Egeland kaže da mnoge porodice žive u "užasnim uslovima", u kućama od blata i kamenja koje su sami sagradili. Malo hrane koju imaju - uključujući ono što pronađu na lokalnom đubrištu - podgrevaju paleći plastiku. Pre toga su bili relativno zbrinuti dok UN i partnerske agencije, kao što je Norveški savet za izbeglice, nisu doživele manjak u buždetu i mnoge isporuke su smanjene na pola.
“Za mnoge, to je bio početak gladi", kazao je Egeland.
U jedinoj bonlici u Hadži sa odeljenjem za neuhranjene pacijente, Egeland je razgovarao sa majkom devetogodišnje devojčice.
“Videli smo dete koje izgleda kao da ima 4 godine, ali zapravo ima 9, i ne može da hoda jer dugo, dugo, nije jela pravu hranu", rekao je.
Njena majka kaže da je rodila 15 dece ali da je šestoro preminulo od neuhranjenosti i bolesti. Ispričala je Egelandu da su bili relativno u redu dok su dobijali pune isporuke hrane i pomoći, ali kada je pomoć smanjena početkom 2020, zdravlje porodice je počelo da se urušava.
Dobra vest je da deca mogu da se relativno brzo oporave od neuhranjenosti, uz odgovarajući tretman, i - ako im se pomogne dovoljno rano - mogu da izbegnu trajnja oštećenja.
“Situacija nije beznadežna", poručio je Egeland.