Generalna skupština Ujedinjenih nacija u četvrtak je suspendovala Rusiju iz Saveta UN za ljudska prava zbog izveštaja o "teškim i sistematskim kršenjima ljudskih prava u Ukrajini", što je navelo Moskvu da objavi da će odmah napustiti to telo.
Američki zahtev za suspenziju Rusije podržale su 93 zemlje, medju kojima Srbija i Crna Gora, protiv je bilo 24 a uzdržanih 58.
Za isključenje Rusije bila je potrebna dvotrećinska većina članica skupštine koje su glasale. Savet, sa sedištem u Ženevi, je uglavnom simboličan, ali može da odobri istrage kršenja ljudskih prava.
Zamenik ruskog ambasadora pri UN Genadij Kuzmin ocenio je posle glasanja da je reč o "nelegitimnom i politički motivisanom potezu" i objavio da je Rusija odlučila da odmah napusti savet. Rusija je u Savetu služila drugu godinu od trogodišnjeg mandata.
"Ne podnosite ostavku nakon što ste otpušteni", rekao je novinarima ukrajinski ambasador u UN Sergej Kislica.
Ukrajini šef diplomatije Dmitro Kuleba pozdravio je odluku generalne skupštine.
"Ratnim zločincima nije mesto u telima Ujedinjenih nacija čiji cilj je zaštita ljudskih prava. Zahvalan sam svim članicama koje su podržale rezoluciju UNGA i što su izabrale pravu stranu istorije", tvitovao je Kuleba.
Američki predsednik Džo Bajden pozdravio je ishod glasanja u Generalnoj skupštini UN i ocenio da je reč o značajnom koraku "međunarodne zajednice koji pokazuje kako je Putinov rat" izolovao Rusiju.
"Ruske snage čine ratne zločine. Rusiji nije mesto u Savetu za ljudska prava", poručio je Bajden.
Uz podsećanje na "užasne" prizore koji stižu iz Buče i drugih krajeva Ukrajine, dok se ruske trupe povlače, Bajden je istakao da će SAD nastaviti da rade sa "odgovornim nacijama širom sveta na prikupljanju dokaza da bi Rusija odgovarala za počinjena zverstva, povećanju pritiska na rusku ekonomiju i izolaciji Rusije na međunarodnoj sceni".
Američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da "zemlja koja je odgovorna za teška i sistematska kršenja ljudskih prava ne bi trebalo da sedi u telu zaduženom da ta prava štiti".
"Danas je ispravljena nepravda", poručio je Blinken na konferenciji za novinare u Briselu.
Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild tvitovala je da je glasanjem poslata "jasna poruka da će Rusija odgovarati" i da je reč o "istorijskom danu".
Grinfild je u kasnijem obraćanju skupštini rekla da su Ujedinjene nacije "poslale jasnu poruku da se neće ignorisati patnje žrtava i preživelih".
"Osigurali smo da se stalnom i zatrašujućem kršiocu ljudskih prava ne dozvoli da u UN-u zauzima lidersku poziciju po pitanju ljudskih prava", poručila je američka ambasadorka.
Generalna skupština, koja ima 193 članice, je od početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara, usvojila dve rezolucije kojima se osuđuju ruski potezi, uz podršku najmanje 140 zemalja, među kojima su bile i Srbija i Crna Gora.
Kina, koja je bila uzdržana tokom glasanja o dve prethodne rezolucije, glasala je protiv suspenzije Rusije iz Saveta za ljudska prava.
"Taj brzopleti potez u generalnoj skupštini, koji primorava zemlje da biraju strane, pogoršaće podele među članicama i intenzivirati sukob dve strane - to je kao da dodajete ulje na vatru", rekao je uoči glasanja kineski ambasador Žang Jun.
U rezoluciji, usvojenoj u četvrtak, izražava se "ozbiljna zabrinutost u pogledu ljudskih prava i humanitarne krize u Ukrajini", naročito izveštaja o kršenju prava od strane Rusije.
Suspenzije iz Saveta za ljudska prava su retke. Libija je suspendovana 2011. godine zbog nasilja snaga lojalnih tadašnjeg lidera Moamera Gadafija nad demonstrantima.