Ursula von der Lejen nova predsednica Evropske komisije

  • Elvir Bucalo

Ursula fon der Lejen nova predsednica Evropske komisije

Ursula fon der Lejen izabrana je za predsednicu Evropske komisije čime je postala prva osoba ženskog pola na toj funkciji. Njen izbor podržalo je 383 poslanika Evropskog parlamenta - dok je protiv bilo njih 327.

Doskorašnja njemačka ministarka odbrane jeste jasan zagovornik snažne, ujedinjene Evrope, ubijedjena da niti jedna od evropskih država ne može da postigne toliko i tako mnogo sama, koliko može ujedinjena sa ostalima. Njena vizija budućnosti Unije je vizija života uz poštovanje ostalih i prirode, života koji, svjestan štete kakvu je čovječanstvo učinilo okolini i nama samima, nastoji da
ispravi greške prošlosti i živo u skladu sa zahtjevima budućnosti.

"Najhitniji izazov je da našu planetu zadržimo zdravom - to je najveća obaveza i najveći izazov našeg vremena! Želim da Evropa postane prvi klimatski - neutralan kontinent do 2050. Neophodan je snažan angažman kako bi emisiju CO2 do 2030. smanjili za 50, moguće i za 55 posto. Tokom mojih prvih 100 dana na poziciji predsjednice Komisije, predstaviću Zeleni sporazum za Evropu: održive investicije i plan da dio Evropske investicijske banke postane Klimatska banka. To će da oslobodi jedan trilion eura investicija tokom naredne dekade", rekla je u obraćanju poslanicima EP-a nakon izbora Ursula fon der Lejen.

Najhitniji izazov je da našu planetu zadržimo zdravom - to je najveća obaveza i najveći izazov našeg vremena: Ursula fon der Leyen

Nova predsednica Komisije kaže kako će se zalagati za poštenu poresku politiku širom Evrope, kao što će, a to je sljedeći korak, insistirati da države članice kandiduju dovoljno ženskih kandidata za pozicije evropskih komesara i komesarki.

"Ako države članice ne predlože dovoljno ženskih kandidata, neću se libiti da tražim nova imena", rekla je ona.

Ne propustite: Brisel: O čelnicima EU, drugi pokušaj

Von der Lejen posebno naglašava da će štiti i zahtijevati da se štiti vladavina prava i da tu neće dozvoliti kompromise - vjeruje se da ovdje aludira na neposlušne članice sa istoka Evrope, prije svih Poljsku i Mađarsku, koje su često tema kritika zvaničnog Brisela. U svakom slučaju, čini se da bi evropskim institucijama, prije svih EK, izborom nove predsjednice, mogao da se osjeti vjetar svježine i promjena, toliko neophodan i dobrodošao ukoliko Unija želi da odgovori na pozive i kritike svojih građana.