Predlog predsednika Baraka Obame za reformu američkog imigracionog sistema, zastao je u politički podeljenom Kongresu. Međutim, poslovni krugovi tvrde da dalji ekonomski napredak zemlje zavisi od tog zakona. Reforma imigracionog sistema bila je i glavna tema nedavnog sakupa u Hjustonu u Teksasu.
U poslednjih nekoliko godina hiljade visokih stručnjaka nisu mogli da dobiju američku ulaznu vizu, H1-B koja se odobrava osobama sa specijalnim stručnim i obrazovnim kvalifikacijama.
Bivši guverner države Nju Meksiko i bivši sekretar za energetiku, Bil Ričardson zalaže se za izmenu američkog imigracionog sistema.
"Kako bi stručnjaci, inženjeri, elektrotehnički specijalisti sa studentskim vizama mogli da ostanu i doprinesu otvaranju novih radnih mesta u SAD", kaže Ričardson.
Američki trgovinska komora i druge poslovne organizacije traže da se poveća broj H1-B viza, posebno za talentovane strane studente na američkim univerzitetima, koji posle diplomiranja ne mogu da ostanu u zemlji.
Za onima koji mogu da ostanu postoji velika potražnja, kaže Mesi Bilareal, predsednik Precizne radne grupe u Hjustonu.
"Izdvajamo 30 hiljada dolara samo za troškove regrutovanja i nalaženja takvih radnika. Moji klijenti traže najbolje kvalifikovane, koje ne nalazimo tako lako. A kada ih jednom nađem konkurencija im nudi po 10 hiljada dolara godišnje veću platu. Oni odmah nestanu", priča Bilareal.
Prošle godine podneto je 172 hiljade molbi za H1-B vize, međutim aktuelni zakon dozvoljava odobravanje samo 85.000 hiljada.
Pravnik Čarls Foster je šef radne grupe za imigraciju firme "Greater Houston Partnership".
"Sistem ne funkcioniše. Molba za vizu podnosi se jednom godišnje, a šanse da bude odobrena nisu veće od 30 odsto", objašnjava Foster.
Veliki broj poslovnih ljudi koji traže reformu su republikanci, međutim stranačku imigracionu poltitku kontrolišu pripadnici pokreta Čajanka.
"Njihov gnev i opozicija zasnovani su na glasinama, a ne na činjenicama. Kada im se objasni suština reformi, oni zauzmu sasvim drugačiji stav", kaže Foster.
Ipak, većina konzervativaca se principijelno protivi bilo kakvoj reformi, koja bi – kako smatraju – omogućila amnestiju za one koji ilegalno borave u zemlji.
Demokrata Bil Ričardson smatra da je njegova stranka u pravu što insistira na legalizaciji i uspostavljanju puta do državljanstva.
"Na videlo treba izvući 11 miliona radnika bez dokumenata kako bi mogli da postanu produktivan element američke ekonomije", kaže Ričardson.
Republikanski Predstavnički dom se zalaže za usvajanje odvojenog zakona kojim bi se povećao broj H1-B viza, dok bi usvajanje ostalih delova reforme imigracionog sistema bilo odloženo za kasnije.
Demokrate, međutim, to odbacuju jer smatraju da bi segment o vizama mogao da bude deo procesa koji legalnim imigrantima obezbeđuje put do sticanja državljanstva. Pat-pozicija u Kongresu košta zemlju hiljade novih radnih mesta i umanjuje konkurentnost SAD na svetskom tržištu – pokazuju rezultati istraživanja američkog poslovnog sektora.