U Sjedinjenim Državama izgrađeno nekoliko novih nuklearnih elektrana uprkos protivljenju javnosti, koja je zabrinuta za bezbednost i podložnost tih objekata terorističkim napadima.
Dok traje debata o tome da li izgraditi naftovod Kistoun od Kanade do Sjedinjenih Država i dok se radi na prelasku na solarnu i energiju vetra, nuklearna energija je pala u drugi plan. Međutim, predstavnici Instituta za nuklearnu energiju, inače lobističke grupe, kažu da se broj elektrana na nuklearnu energiju u Sjedinjenim Državama povećava.
Velika vest su novi objekti, tačnije - četiri u izgradnji – dva u Južnoj Karolini i dva u Džordžiji. Iz Instituta za nuklearnu energiju kažu da trenutno postoji još 12 zahteva za izgradnju nuklearnih elektrana.
Stiv Birn iz kompanije za električnu energiju i gas Južne Karoline, kaže da je za njegovu firmu nuklearna energija odlična opcija.
“Ugalj nije odgovarao. Cena prirodnog gasa je relativno visoka, tako da je nuklearna energija za nas bila najbolje rešenje. Naša kompanija je već upravljala nuklearnim postrojenjem, a i imali smo odlično mesto za dodavanje nove nuklearne elektrane, te smo doneli odluku da se prebacimo na nuklearnu energiju”, kaže Birn.
Južna Karolina trenutno ima sedam reaktora. Džordžija ima šest i dva koja su u izgradnji.
“Posmatramo ovo kao 60-ogodišnji ulog. Nuklearne elektrane su skupe za izgradnju, ali jeftine za korišćenje. Ako uzmete u obzir period od 40-60 godina, to je vrlo ekonomično rešenje”, ističe direktor kompanije "Southern Nuclear", Stiven Kuzinski.
Nekoliko elektrana je zatvoreno jer nisu bile dovoljno konkurentne na tržištu znatno jeftinijih izvora energije – poput prirodnog gasa. Kompanija NEI zagovara raznovrsnost energetskih izvora, međutim direktor Marv Ferte upozorava da se to ne dešava.
“Prebacujemo se na gas zato što je jeftin i to je dobro. Međutim, postajemo sve više ovisni o tome i, zbog regulativa, koristimo obnovljive izvore energije. Dakle, polako odbacujemo ugalj zbog ekoloških propisa i potražnje, što znači da odbacujemo i nuklearnu energiju što nema logike. I to nije dobro za ovu zemlju. Platićemo cenu u pouzdanosti i priuštivosti kada se čitava stvar raspadne”, kaže Ferte.
Međutim, blok koji se protivi korišćenju nuklearne energije je jak. Prema nekim istraživanjima, više od polovine Amerikanaca protivi se izgradnji dodatnih nuklearnih elektrana najviše iz bezbednosnih razloga.
Filip Mjusigus iz anti-nuklearne grupe “Riverkiper” kaže da nuklearna energija nije najbolje rešenje u ekonomskom smislu.
“Postoje bolji načini za proizvodnju energije; postoje sigurniji i čistiji načini. Samo pogledajte cenu prirodnog gasa u ekonomiji Sjedinjenih Država – zbog toga se mnoge nuklearne elektrane gase. U poslednjih godinu i po dana zatvorena su četiri postrojenja, dakle za postojeće reaktore, ekonomija nije dobra”, kaže Mjusigus.
Anti-nuklearne grupe, poput "Riverkipera", su pre oko 40 godina počele sa protestima širom planete, ali im je nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima 2011. godine dala neoborive dokaze.
Nuklearna industrija odbacuje tvrdnje da je nuklearna energija opasna i podložna terorizmu.
“Potrošili smo bogatstvo na bezbednost posle 11. septembra. Ako pitate FBI ili bilo koga, reći će vam da su nuklearne elektrane najbolje čuvane mete u Americi. Naš problem sada je to što mislimo da je dodavanje dodatnih mera bezbednosti u nekim oblastima bespotrebno i da moramo da iskoristimo efikasnost onoga što imamo”, objašnjava Ferte.
Što se tiče nuklearnog otpada, to je pitanje bez odgovora u Sjedinjenim Državama, gde Kongres do sada nije uspeo da se složi oko rešenja.
Velika vest su novi objekti, tačnije - četiri u izgradnji – dva u Južnoj Karolini i dva u Džordžiji. Iz Instituta za nuklearnu energiju kažu da trenutno postoji još 12 zahteva za izgradnju nuklearnih elektrana.
Stiv Birn iz kompanije za električnu energiju i gas Južne Karoline, kaže da je za njegovu firmu nuklearna energija odlična opcija.
“Ugalj nije odgovarao. Cena prirodnog gasa je relativno visoka, tako da je nuklearna energija za nas bila najbolje rešenje. Naša kompanija je već upravljala nuklearnim postrojenjem, a i imali smo odlično mesto za dodavanje nove nuklearne elektrane, te smo doneli odluku da se prebacimo na nuklearnu energiju”, kaže Birn.
Južna Karolina trenutno ima sedam reaktora. Džordžija ima šest i dva koja su u izgradnji.
“Posmatramo ovo kao 60-ogodišnji ulog. Nuklearne elektrane su skupe za izgradnju, ali jeftine za korišćenje. Ako uzmete u obzir period od 40-60 godina, to je vrlo ekonomično rešenje”, ističe direktor kompanije "Southern Nuclear", Stiven Kuzinski.
Nekoliko elektrana je zatvoreno jer nisu bile dovoljno konkurentne na tržištu znatno jeftinijih izvora energije – poput prirodnog gasa. Kompanija NEI zagovara raznovrsnost energetskih izvora, međutim direktor Marv Ferte upozorava da se to ne dešava.
“Prebacujemo se na gas zato što je jeftin i to je dobro. Međutim, postajemo sve više ovisni o tome i, zbog regulativa, koristimo obnovljive izvore energije. Dakle, polako odbacujemo ugalj zbog ekoloških propisa i potražnje, što znači da odbacujemo i nuklearnu energiju što nema logike. I to nije dobro za ovu zemlju. Platićemo cenu u pouzdanosti i priuštivosti kada se čitava stvar raspadne”, kaže Ferte.
Međutim, blok koji se protivi korišćenju nuklearne energije je jak. Prema nekim istraživanjima, više od polovine Amerikanaca protivi se izgradnji dodatnih nuklearnih elektrana najviše iz bezbednosnih razloga.
Filip Mjusigus iz anti-nuklearne grupe “Riverkiper” kaže da nuklearna energija nije najbolje rešenje u ekonomskom smislu.
“Postoje bolji načini za proizvodnju energije; postoje sigurniji i čistiji načini. Samo pogledajte cenu prirodnog gasa u ekonomiji Sjedinjenih Država – zbog toga se mnoge nuklearne elektrane gase. U poslednjih godinu i po dana zatvorena su četiri postrojenja, dakle za postojeće reaktore, ekonomija nije dobra”, kaže Mjusigus.
Anti-nuklearne grupe, poput "Riverkipera", su pre oko 40 godina počele sa protestima širom planete, ali im je nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima 2011. godine dala neoborive dokaze.
Nuklearna industrija odbacuje tvrdnje da je nuklearna energija opasna i podložna terorizmu.
“Potrošili smo bogatstvo na bezbednost posle 11. septembra. Ako pitate FBI ili bilo koga, reći će vam da su nuklearne elektrane najbolje čuvane mete u Americi. Naš problem sada je to što mislimo da je dodavanje dodatnih mera bezbednosti u nekim oblastima bespotrebno i da moramo da iskoristimo efikasnost onoga što imamo”, objašnjava Ferte.
Što se tiče nuklearnog otpada, to je pitanje bez odgovora u Sjedinjenim Državama, gde Kongres do sada nije uspeo da se složi oko rešenja.