Posle raspada Sovjetskog Saveza pre 20 godina, Sjedinjene Države i Rusija su ostavili za sobom mnoga od svojih hladnoratovskih neprijateljstava. Oni se u ponečemu i dalje razilaze, ali sve više zajednički rade na širokom spektru tema. Kakvi su danas odnosi bivših neprijatelja?
Sjedinjene Države i Rusija i dalje mogu međusobno da se unište pritiskom na dugme i imaju hiljade raketa na kopnu i moru opremljenih nuklearnim glavama. Ali sve te rakete sada nisu usmerene prema ruskim i američkim gradovima, kao što su bile u vreme Hladnog rata. A budući da je poboljšanje odnosa sa Rusijom jedan od stubova inostrane politike američkog predsednika Baraka Obame, obe zemlje su ratifikovale START, novi sporazum o smanjenju nuklearnih oruđa dugog dometa.
Anđela Stent je ekspert za Rusiju na Univerzitetu u Džorždtaunu.
„Posedovanje svih tih nuklearnih glava sada više nema smisla, jer je Hladni rat završen, tako da smo drastično smanjili broj bojevih glava i smanjićemo ga još više. Rekla bih da je to bilo veoma važno.“
Anđela Stent kaže da su Moskva i Vašington takođe sklopili važan sporazum u vezi sa Avganistanom.
„Hoću da kažem da naši vojni transporti idu preko ruske teritorije, kroz severnu mrežu snabdevanja. A s obzirom da su odnosi sa Pakistanom za Sjedinjene Države sve teži i teži, ovaj pravac snabdevanja ima ključni značaj za naše operacije u Avganistanu.“
Dobri odnosi Vašingtona i Moskve
Moskva takođe podržava oštrije sankcije Ujedinjenih nacija Iranu i otkazala je Teheranu isporuku protiv-vazdušnih raketa S-300. Pored toga, Ruska vlada se nije protivila uvođenju zone zabrane letenja nad Libijom.
Ipak, Anđela Stent ukazuje da dve strane i dalje nisu saglasne u pogledu američkih planova za uspostavljanje sistema raketne odbrane u Evropi.
„Mi smo im objasnili, naša vlada im je mnogo, mnogo puta rekla da ovaj sistem ima veze sa strahovanjem da će Iranci da se domognu nuklearnog oružja, da će to da učine Severnokorejci, da je reč o zemljama koje bi sve nas mogle da ugroze. Da to nije usmereno protiv Rusije.“
Idućeg marta, ruski građani će izaći na izbore za novog predsednika koji će da nasledi Dmitrija Medvedeva. Gotovo sigurno će pobediti bivši predsednik i sadašnji premijer Vladimir Putin. Mnogi eksperti se pitaju da li će se Putinovo predsednikovanje razlikovati od administracije Dmitrija Medvedeva. Brent Skoukroft je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost.
„Ne, ne bih rekao, jer je sasvim jasno da je Putin neprekidno bio odlučujuća sila. Tako da ne mislim, ne mislim da će doći do velikih promena.“
Bivši američki ambasador u Moskvi, Tomas Pikering, kaže da je Rusija zemlja sa kojom se mora računati, ko god da je vodi.
„Mislim da ima stvari u vezi sa Rusijom koje nam se ne dopadaju, uvek će ih biti. Ima stvari koje se Rusima ne dopadaju kod nas. Ali ima mnogo toga što nam je zajedničko, uključujući i neophodnost koegzistencije.“
Amerikanci će takođe ići na biračka mesta u novembru iduće godine, da glasaju za predsednika. Prema tome, postoji verovatnoća da obe zemlje početkom 2013. dobiju nove lidere.