Neki američki stručnjaci postavljaju pitanje: da li bi se zaista isplatilo slati ljudsku posadu na Mars?
Američka svemirska agencija NASA ima ambiciozne planove za istraživanje Marsa robotizovanim vozilom zvanim Kjuriositi, koje bi u avgustu trebalo da se spusti na njegovu površinu. Ali dugoročniji plan za slanje astronauta na Mars do 2030. godine kritikuju mnogi, među kojima i neki bivši astronauti i funkcioneri NASE, koji kažu da se to nikada neće desiti.
Pre pola veka NASA je poslala astronaute na mesec, a u protekle tri decenije koristila je letelice tipa šatl za zadatke u niskoj orbiti. Mnogi veterani iz tih slavnih dana NASE, kao bivši direktor Svemirskog centra Džonson, Kris Kraft, kritikuju plan za spuštanje na Mars.
„Taj plan je smešan i neizvodljiv“, kaže on dodajući da taj cilj zahteva detaljan plan i prethodno uspostavljanje baze na mesecu.
„Znamo kako da opet dođemo do meseca. To je izvodljivo i može da se sprovede sa današnjim mogućnostima“, kaže Kraft.
Program Konstelejšn je to i predviđao ali ga je predsednik Obama ukinuo, uz odobravanje mnogih naučnika koji su hteli ambiciozniji cilj.
Među onima koji sada misle da je to bila greška je i direktor njujorškog Planetarijuma Hajden, Nil deGras Tajson.
„Razumem one koji kažu: već smo bili na mesecu, šta ćemo tamo? Ali istina je da tamo nismo bili već 40 godina“, kaže Tajson dodajući da je plan za posetu Marsu nejasan.
„Mislim da smo u realnom svetu izgubili kompas. Ono što izgleda dobro na papiru nije uvek dobro i u stvarnosti“, kaže on.
Direktor Instituta za svemirska istraživanja na Univerzitetu Rajs, Dejvid Aleksander, okrivljuje političare koji su smanjili budžet NASE.
„Mnogi okrivljuju NASU da nema plan, ali oni u stvari imaju mnoge planove koji zavise od toga šta im kaže Kongres - u današnjem i prošlim sastavima“, kaže Aleksander.
Međutim, zamenica direktora NASE Lori Garver uzvraća da mnogi u Kongresu podržavaju istraživanja svemira.
„Tesno sarađujemo sa onima koji odobravaju budžet i verujemo da je podrška stabilnom budžetu NASE široka“, kaže ona.
Garver dodaje da će Kongres finansirati izgradnju letelica i druge tehnologije za spuštanje ljudi na Mars i ispunjenje cilja za koji kaže da ga NASA ima već decenijama.
„Najzad stižemo do tačke početka investiranja u sposobnosti koje će nas odvesti tamo i do trenutka kada ljudi počinju da realno govore o tome“, kaže Garver.
Ali pre nego što se to dogodi, smatra Dejvid Aleksander, NASA i politički lideri trebalo bi da odgovore na neka suštinska pitanja.
„Najveće pitanje koje pominju mnogi kritičari je: zašto? Kuda idemo, šta ćemo tamo da radimo i šta će biti sa tim velikim programom koji razvijamo?“, kaže Aleksander.
Dok Kongres nastoji da se izbori sa nacionalnim dugom i finansira važne federalne programe lako bi mogao da prestane da finansira putovanja ka drugim planetama predviđena za daleku budućnost.
Pre pola veka NASA je poslala astronaute na mesec, a u protekle tri decenije koristila je letelice tipa šatl za zadatke u niskoj orbiti. Mnogi veterani iz tih slavnih dana NASE, kao bivši direktor Svemirskog centra Džonson, Kris Kraft, kritikuju plan za spuštanje na Mars.
„Taj plan je smešan i neizvodljiv“, kaže on dodajući da taj cilj zahteva detaljan plan i prethodno uspostavljanje baze na mesecu.
„Znamo kako da opet dođemo do meseca. To je izvodljivo i može da se sprovede sa današnjim mogućnostima“, kaže Kraft.
Program Konstelejšn je to i predviđao ali ga je predsednik Obama ukinuo, uz odobravanje mnogih naučnika koji su hteli ambiciozniji cilj.
Među onima koji sada misle da je to bila greška je i direktor njujorškog Planetarijuma Hajden, Nil deGras Tajson.
„Razumem one koji kažu: već smo bili na mesecu, šta ćemo tamo? Ali istina je da tamo nismo bili već 40 godina“, kaže Tajson dodajući da je plan za posetu Marsu nejasan.
„Mislim da smo u realnom svetu izgubili kompas. Ono što izgleda dobro na papiru nije uvek dobro i u stvarnosti“, kaže on.
Direktor Instituta za svemirska istraživanja na Univerzitetu Rajs, Dejvid Aleksander, okrivljuje političare koji su smanjili budžet NASE.
„Mnogi okrivljuju NASU da nema plan, ali oni u stvari imaju mnoge planove koji zavise od toga šta im kaže Kongres - u današnjem i prošlim sastavima“, kaže Aleksander.
Međutim, zamenica direktora NASE Lori Garver uzvraća da mnogi u Kongresu podržavaju istraživanja svemira.
„Tesno sarađujemo sa onima koji odobravaju budžet i verujemo da je podrška stabilnom budžetu NASE široka“, kaže ona.
Garver dodaje da će Kongres finansirati izgradnju letelica i druge tehnologije za spuštanje ljudi na Mars i ispunjenje cilja za koji kaže da ga NASA ima već decenijama.
„Najzad stižemo do tačke početka investiranja u sposobnosti koje će nas odvesti tamo i do trenutka kada ljudi počinju da realno govore o tome“, kaže Garver.
Ali pre nego što se to dogodi, smatra Dejvid Aleksander, NASA i politički lideri trebalo bi da odgovore na neka suštinska pitanja.
„Najveće pitanje koje pominju mnogi kritičari je: zašto? Kuda idemo, šta ćemo tamo da radimo i šta će biti sa tim velikim programom koji razvijamo?“, kaže Aleksander.
Dok Kongres nastoji da se izbori sa nacionalnim dugom i finansira važne federalne programe lako bi mogao da prestane da finansira putovanja ka drugim planetama predviđena za daleku budućnost.