Testiranje vakcine za novi Vuhan koronavirus moglo bi da počne u naredna tri meseca, izjavio je direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, Entoni Fauči.
To je - brzo.
Bilo je potrebno 20 meseci da vakcina za teški aktuni respiratorni sindrom - SARS - bude spremna za kliničko testiranje.
To ne znači da ćete za tri meseca moći da stanete u red i dobijete vakcinu. Naučnici moraju da testiraju koliko je bezbedna i efikasna, a za to će biti potrebno još nekoliko meseci.
Međutim, vreme potrebno da se od izbijanja zaraze dođe do moguće vakcine je kraće nego ikada, delimično zahvaljujući novoj vrsti vakcine.
Tehnologija iz 18. veka
Od kada je Edvard Džener razvio prvu vakcinu u 18. veku, onu protiv malih boginja, vakcine u suštini funkcionišu na isti način. Pacijenti se vakcinišu oslabljenim ili ubijenim mikrobom ili nekim od njegovih ključnih proteina. Imuni sistem tela reaguje na mikrob i sledeći put kada se virus ili bakterija pojave, telo može da ih prepozna i neutrališe.
Kompanije uzgajaju mikrobe ili njihove delove u jajima ili epruvetama sa živim ćelijama. Da bi se proizvelo dovoljno komponenata za milione vakcine, potrebna je godina ili više rada u velikim fabrikama.
Naučnici su proteklih godina, međutim, počeli da istražuju drugačiji pristup. Umesto da se ubrizga deo samog virusa ili bakterije, eksperimentalne vakcine sadrže genetski nacrt delova virusa ili bakterije, a onda ih proizvodi samo telo pacijenta.
Ne propustite: SZO proglasila vanredno stanje na globalnom nivou zbog koronavirusaAktivni sastojak u tim vakcinama je DNK ili RNK, genetska instrukcija za izgradnju proteina.
“Više vam ni ne treba virus" - kaže profesor molekularne mikrobiologije Endru Pekoš sa Blumberg škole javnog zdravlja pri Univerzitetu Džons Hopkins. Sve što je naučnicima potrebno je genetski kod virusa. "A on je postao dostupan u ranim danima izbijanja ove zaraze", dodaje on.
Dizajn vakcine za tri sata
Kineski naučnici su prvi objavili slučajeve neobične upale pluća 31. decembra 2019. Do 11. januara, izolovali su novi koronavirus i objavili njegov kompletan genom.
Sa sastavom novog virusa u ruci, kompanija Inovio Farmasjutikals napravila je vakcinu za tri sata. Proizvodnja je počela već sledećeg dana.
“To je dosta neverovatno, zar ne?", kaže Kejt Broderik, šef za istraživanja i razvoj u kompaniji Inovio.
Vakcina na kojoj radi Inovio je zasnovana na DNK. Dve druge kompanije Moderna i KjurVek rade na nečemu što se zove informaciona RNK ili "mesindžer RNK". Ako je DNK nacrt proteina, mRNA je radna kopija koja se nosi na samu lokaciju gradnje, i nju mašinerija našeg tela koristi da nacrt pretvori u finalni proizvod.
Obe metode mogu lako da se adaptiraju kada se pojavi nova boleset. Inovio ima vakcine u kliničkom testiranju za Bliskoistočni respiratorni sindrom, koji izaziva drugi koronavirus. Kompanija takođe radi na vakcinama za ziku, ebolu, lasu, HIV i druge bolesti.
Lekovi bazirani na DNK ili RNK imaju potencijal i za lečenje raka. Inovio, Moderna i KjurVek su među kompanijama koje razvijaju genetske terapije za rak grlića materice, pluća, kože, prostate i druge vrste kancera.
Tehnologija postoji već oko 20 godina, kaže Broderik, ali je značajan napredak ostvaren proteklih godina. Na tržištu još nema lekova za ljude na osnovu DNK ili RNK, ali ima nekoliko za životinje, uključujući lekove za virus Zapadnog Nila kod konja, melanom kod pasa i genetsku terapiju koja proizvodi hormon rasta kod svinja.
Klinička testiranja
Dok DNK ili RNK vakcine mogu da se brzo naprave - potrebno je vreme da se one testiraju, ističe Broderik koja dodaje da je to neophodno. Posle proizvodnje, testovi bezbednosti koji se sprovode na životinjama trajaće nekoliko meseci. Onda počinje prva faza kliničkog ispitivanja. Testiranje bezbednosti na ljudima koji se dobrovoljno prijave za ispitivanja trajaće tri meseca, kaže Entoni Fauči.
Posle toga, "neke vakcine mogu da budu hitno odobrene za upotrebu u ovakvim epidemijama", kaže Pekoš iz bolnice Džons Hopkins.
Kada se dokaže da je vakcina bezbedna, naučnici moraju da dokažu i da je efikasna. Za to će biti potrebno još nekoliko meseci.
Do tada, zaraza bi mogla da bude završena. To se dogodilo sa SARS-om. Do trenutka kada je eksperimentalna vakcina prošla kroz prvu fazu testiranja, dobri, stari karantin je zaustavio širenje virusa.
“To je uvek problem koji imamo kod ovakih zaraza", kaže Pekoš. Kada se završi epidemija, "interesovanje za razvoj vakcine opada kao i svest o potrebi da se razvije vakcina. Vakcine onda završe u nekoj nedođiji gde se delimičnoč proučavaju ali nikada ne dovedu do same proizvodnje."
A onda izbije nova zaraza.
“Mogli smo da se mnogo bolje pripremimo za ovu epidemiju da smo samo doveli do kraja rad na vakcini za SARS", ističe ovaj naučnik.
To je posao za vladine agencije, dodaje, "da bismo imali podatke o tome koliko je dobra neka vakcina pre nego što nam zaista bude potrebna."