Karlos Karmonamedina je došao u Vašington pre dve godine i od tada je napravio skoro 100 razglednica koje oslikavaju svakodnevni život u prestonici Sjedinjenih Država. Znamenitosti grada, poput zgrade Kongresa i vašingtonskog obeliska nalaze se u pozadini mnogih razglednica, ali svaka od njih pruža uvid u to kakav je život u DC-u.
Karlos Karmonamedina je često na novim mestima u gradu, odakle posmatra ljude kako žive svoje život, skicirajući ono što vidi. Te skice ponekad završe u njegovom projektu, nedeljnoj razglednici.
“Serija mojih razglednica je pravljenje vizuelnog identiteta Vašingtona”.
Poreklom iz Meksika, Karmonamedina živi u Vašingtonu dve godine i pokreće ga radoznalost. On svaki dan vozi bicikl kako bi pronašao nova mesta koja će naslikati na razglednicama. Te dugačke vožnje biciklom ga često odvedu na mesta na koja inače ne bi otišao.
“Ovaj projekat je za mene odličan izgovor da bolje upoznam grad i da izadjem i otkrijem šta se dešava oko mene”.
Koristeći fotografiju ili skicu ili sliku koju naslika na licu mesta, Karlos pravi razglednice, koje zatim postavlja na svoj blog i na društvenim mrežama, gde je postao popularan među lokalnim stanovnicima.
Karlos već dve godine takođe prodaje svoje razglednice na štandu novogodišnje pijace gde stanovnici Vašingtona pokušavaju da pronađe sliku kraja u kojem žive. Na mnogim razglednicama su poznate zgrade poput Kapitola, ali Karlos ponekad završi u opskurnim delovima grada gde slika interesantne zgrade ili ponašanje ljudi koje zapazi.
“Ne razmišljam mnogo o tome zašto radim to što radim. To dolazi prirodno … to je samo rezultat moje radoznalosti i kako prilazim svetu u kojem živim. Ako sam trenutno zainteresovan kako se grad ponaša i kako se menja, prirodno je da će se to pokazati u mojim umetničkim delima”.
Razgovarajući sa ljudima koji žive u Vašingtonu, provodeći sate i sate istražujući, i prelazeći stotine kilometara na biciklu kroz razne krajeve grada, Karlos je napravio projekat koji na jedinstven način prikazuje prestonicu Sjedinjenih Država.
“Razmišljam kao i svako ko vidi moje radove, oni me smatraju lokalcem, i ja sebe smatram lokalcem. Na kraju krajeva, za mene je ovo moj grad”.
On je do sada dobro upoznao grad, možda ga zna i bolje od onih koji su tu rođeni.