Ekološki protest u Vašingtonu: Crveni karton za Rio Tinto

VAŠINGTON — 

„Došao sam zbog Drine. Želim da ta reka i dalje ostane takva kakva jeste. I da kad odem kući – da imam čist vazduh i normalnu vodu za piće”, otkriva za Glas Amerike Branko Cerovčević rodom iz Loznice– razloge zbog kojih se

priključio predstavnicima dijaspore Srbije koji su protestovali pred Belom kućom, rezidencijom američkog predsednika, u prestonici Vašingtonu.

Njih više desetina okupilo se drugi put zaredom na istom mestu da bi, kako su ukazali, podržali ekološke proteste u Srbiji, koji se održavaju iz nedelje u nedelju usled brige građana za životnu sredinu, ali i poteza i odluka predstavnika vlasti koje označavaju odgovornim za sve teže stanje u toj oblasti.

Međutim, ovaj konkretno, odvijao se u nešto drugačijem kontekstu: vlasti Srbije, deluje pod pritiskom tamošnje javnosti, povukle su iz procedure Zakon o eksproprijaciji, naložile izmene Zakona o referendumu, dok su lokalne vlasti u Loznici izglasale ukidanje prostornog plana koji je predviđao izgradnju fabrike litijuma u okolini tog grada.

Ne propustite: Protest u Beogradu: Vučiću rok do 7. januara da Rio Tinto ode iz Srbije

Za našeg sagovornika, međutim to je nedovoljno. Branko Cerovčević ukazuje na rešenje, koje je prema njegovom mišljenju jedino prihvatljivo.

“Da naša vlast kaže da je pogrešila, da se okrenu leđa Rio Tinu i da se zatvore vrata celoj ovoj akciji. I da Rio Tinto lepo ode iz zemlje”, zaključuje za Glas Amerike Vašingtonac poreklom iz doline reke Jadra.

To su ujedno bili neki od dominantnih zahteva građana koji su se prethodnih sedmica okupljali na značajnom broju lokacija širom Srbije. Uz to, deo građanske javnosti nezadovoljan je političkom klimom u zemlji i načinom vladavine Srpske napredne stranke – aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića.

Želim da reka Drina i dalje ostane takva kakva jeste: Branko Cerovčević

“Mene sve rane moga roda bole”, citira stihove Alekse Šantića jednog od kultnih pesnika balkanskog kulturnog prostora, Slobodan iz okoline Čačka - u odgovoru na pitanje Glasa Amerike šta ga je motivisalo da se pridruži okupljanju.

“Mi ne možemo da komuniciramo sa našom otadžbinom preko Vestern juniona. Nama je stalo do naših ljudi i ideja kojima se brane interesi bilo pririode, reka, jezera. Sve te priče su utemeljene u naše biće ovde – iako ne živimo tamo”, objasnio je razloze svog prisustva Slobodan rodom iz grada Čačka.

Mene sve rane moga roda bole: Slobodan iz Čačka (levo)

Bojana Džakula sa svojom ćerkicom je došla pred Belu kuću zabrinuta zbog, kako kaže političke situacije u zemlji, koja smatra da doprinosi nagomilavanju brojnih problema – pa i aktuelne situacije sa kompanijom Rio Tinto i planovima za iskopavanje minerala jadarit.

“Nisam saglasna sa svime što nosi ta politika – pa i sa tim rudnicima i tom celom organizacijom. Postoji nedostatak informacija, dosta toga se krije od naših ljudi. Brinu i posledice koje bi mogle nastati nakon Rio Tinta: zagađenje, nečista voda. Moj dolazak ovde je mali doprinos protivljenju tome”, rekla je Bojana Džakula.

Brinu i posledice koje bi mogle nastati nakon Rio Tinta: zagađenje, nečista voda: Bojana Džakula

Branislav Nikolić, poreklom iz okoline Smederevske Palanke, nastanjen u Vašingtonu ističe da je, prema njegovom mišljenju, u vezi sa poslovanjem kompanije Rio Tinto u Srbiji – sve sporno.

“Svi znaju šta je Rio Tinto radio u Papua Novoj Gvineji ili u Australiji. Kada je u jednoj Australiji, koja je organizovana zemlja, gde baš ne može sve baš tako da se odradi, se desilo to što se desilo – šta mislite da će se dogoditi u Srbiji u kojoj svi znamo kakvi su zakoni”, kaže Nikolić koji smatra da je jedino rešenje da ne bude više poslovanja multinacionalne kompanije Rio Tinto u Srbiji.

Kako je izvestila Balkanska istraživačka mreža (BIRN) kompanija Rio Tinto, koja u svetu važi za lidera u rudarstvu i proizvodnji metala, ima lošu reputaciju među borcima za očuvanje životne sredine zbog istorije zloupotreba u oblasti ljudskih prava i ekologije.

Poslednji u nizu je slučaj eksplozije u režiji Rio Tinta prilikom koje je stradala sveta aboridžinska pećina stara 46.000 godina.

Reteriranje vlasti Srbije

Potez vlasti Srbije, kojim deluje da su izašle u susret delu stanovništva koje je izražavalo bunt usled zakonskih rešenja spremnih za usvajanje i poslovnih planova multinacionalne kompanije Rio Tinto, nije zadovoljio Miljana Dejanovića – jednog od organizatora vašingtonskih protesta pred predsedničkom rezidencijom.

“Do sada su se mnogi potezi institucija u Srbiji pokazali neodgovornim i koštali su mnogo građane Srbije. Ljudi koji protestuju u Srbiji i oni koji su na čelu tih protesta zahtevaju da se Rio Tintu zabrani bilo koja vrsta poslovanja i mi se ovde okupljamo da podržimo te hrabre rodoljube”, kaže za Glas Amerike – jedan od predvodnika protestnih okupljanja.

On podvlači da pomno prati događaje u Srbiji i da ga je to motivisalo da se priključi protestima.

“Pored problema sa zagađenim vazduhom, situacija sa Rio Tintom je doživela odjek velikih razmera. Konačno je ogroman broj naših ljudi izašao na ulicu i rešio da brani domovinu svih nas, a nama je veoma teško to da posmatramo odavde, da ostanemo imuni i ne reagujemo. Stoga uopšte nije bilo teško okupiti ljude jer mi se čini da taj osećaj i potreba da na bilo koji način pomognemo našim porodicama, prijateljima i otadžbini ključa u svima nama koji smo ovde”, ističe za Glas Amerike Miljan Dejanović.

Smatra da je skretanje pažnje međunarodne javnosti na probleme unutar Srbije dobar način za ukazivanje i razotkrivanje nedela za koja smatra da su počinjena.

“Samim tim stvara i pritisak na one koji su učestvovali u potpisivanju ovih sramnih ugovora koji rizikuju živote znatno većeg broja ljudi od onog koji su planirali. Već smo ih dosta oslabili ali borba još nije gotova. Pored toga što očekujemo da se Rio Tinto skroz izbaci iz Srbije, očekujemo da se ljudi koji su tako nesavesno i nečasno planirali da budu dovedeni pred lice pravde. Takođe očekujemo da se probudi svest o važnosti ekologije kod svih naših ljudi jer je situacija u Srbiji alarmantna i mesta za greške više nema”, precizira u odgovoru Glasu Amerike Dejanović.

Ne propustite: Srbiji (ne)treba rudnik litijuma?

Naš sagovornik svestan je mogućih kritika – da mu je iz dijaspore komotno da se bavi kritizerstvom aktuelnih događaja u Srbiji. Uverava, međutim, da to nema dodirnih tačaka sa činjenicama i istinom.

“Mnogi su otišli jer su morali što zbog nedomaćinskog vođenja države što zbog poslova koji su im se nudili ovde - što ne znači da su digli ruke od Srbije jer je Srbija svima i dalje u srcu i mislima. Meni jeste, Nemanji jeste i jeste svim ovim ljudima koji osećaju da treba da podrže protest ovde ispred Bele kuće”, kaže Dejanović - aludirajući na još jednog od organizatora okupljanja Nemanju Đurića i druge učesnike.

Podvlači i da se nada da će doći dan kada će, kako kaže, pravda stići sve one koji su činili štetu Srbiji.

“Kad to kažem mislim na svakog, bez obzira na političku pripadnost i zato smo rešili da i sami damo naš mali doprinos. Skoro sam pročitao negde nešto što totalno ima smisla i što mislim da bi trebalo da bude način razmilšljanja svih onih ljudi tamo koji misle da su sami i da se ne vredi boriti, a to je: ‘Borba za pravdu ne napreduje zbog ogromne žrtve nekolicine, već zbog skromne žrtve mnogih’, zaključuje za Glas Amerike Miljan Dejanović.

Ne propustite: Vučić nije potpisao Zakon o eksproprijaciji, menja se i zakon o referendumu

Pre revidiranja pozicije u vezi sa zakonskim rešenjima koja su izazvala građanski bunt u Srbiji i poslovnim planovima Rio Tinta da u okolini grada Loznice iskopava redak mineral jadarit, delovalo je da predstavnici vlasti svemu tome daju bezrezevnu podršku.

Javnost su uveravali da je projekat kompanije Rio Tinto izuzetno značajan za Srbiju i Loznicu – i da će doprineti značajnom povećanju zaposlenosti i ekonomskom razvitku.

Sa druge strane, vlast i predsednik Aleksandar Vučić – odbacivali su da je povod protestovanja širom Srbije zabrinutost građana za životnu sredinu, uprkos tome što se prema relevatnim stručnim analizama i merenjima Srbija nalazi među zagađenijim svetskim država, iznoseći tvrdnje o politizaciji.

Kritikovali su učesnike i organizatore protesta – tvrdeći da njihova okupljanja finansira Zapad kako bi se destabilizovala zemlja.

Ne propustite: Da li ekološki protesti mogu da uzdrmaju vlast u Srbiji?

U nekoliko slučajeva, tokom protesta, zabeleženi su i incidenti između demonstranata i nepoznatih građana koji su se protivili protestima.

Takve navode više predstavnika organizatora protesta iz redova civilnog društva u Srbiji su decidno odbacivali - uzvraćajući da predstavnici srpskih vlasti ostaju bez argumenata u pokušaju da odbrane odluke i poteze koje najveći deo javnosti smatra i više nego spornim.