Smrt Afroamerikanca Džordža Flojda za vreme hapšenja 25. maja izazvala je brojne reakcije širom Amerike, uključujući i pitanje o definiciji rasizma koja stoji u slavnom Vebsterovom rečniku.
Publikacija Merijam-Vebster, naslednik rečnika Noe Vebstera iz 19. veka, čiji se rečnici mogu naći u većini američkih učionica, kancelarija i biblioteka, objavila je da će u svojim izdanjima dopuniti definiciju reči "rasizam" da bi obuhvatala i koncept sistemskog rasizma.
Odluka je doneta nakon što je jedna studentkinja koja je nedavno diplomirala na Univerzitetu Drejk u Misuriju, poslala pismo publikaciji sa primedbom na trodelni opis te reči kao predrasude, doktrine i političkog programa. Dok su se protesti zbog smrti Flojda širili zemljom, Kenedi Mičam iz Florisanta, predgrađa Sent Luisa, napisala je imejl urednicima Merijam-Vebstera sa zahtevom da u opis uključe i definiciju sistemskog rasizma.
Ne propustite: Nastavljaju se protesti protiv policijske brutalnosti u SAD“Rasizam nije samo predrasuda prema određenoj rasi zbog boje nečije kože", napisala je Mičam. “To je i predrasuda, kombinovana sa društvenom i institucionalnom moći. To je sistem prednosti zasnovan na boji kože."
Kenedi Mičam je izjavila za časopis Demojn Redžister u Ajovi: "Imala sam osećaj da mnogi širom zemlje ne razumeju širinu i dubinu rasizma, a to je uključivalo i rečnik."
Merijam-Vebster je pristao da izmeni trenutnu definiciju, konstatujući da je rasizam mnogo kompleksniji od uverenja nekog pojedinca.
"Dok će naš fokus uvek biti na tome da verodostojno predstavimo kako se neka reč koristi u stvarnom svetu, umesto da promovišemo neki određeni pogled na svet, zaključili smo da izostavljanje bilo kakvog pomena sistemskog aspekta rasizma zapravo, samo po sebi, promoviše određeni pogled na svet", odgovorio je Mičam urednik Merijam-Vebstera, Aleks Čejmbers.
On je dodao da se definicije menjaju "kada vidimo da se velike promene događaju u jeziku."
Merijam-Vebster je jedan od najpouzdanijih i najčešće korišćenih rečnika engleskog jezika u SAD.
Redžina Brenan, studentkinja četvrte godine na Katoličkom univerzitetu Amerike u Vašingtonu i pripravnica u kancelariji senatora Roberta Kejsija iz Pensilvanije, podržava novu definiciju. Veruje da ona pokazuje veće razumevanje rasizma kao principa koji se uči, umesto da je urođen.
“Uvek osećam potrebu da podsetim ljude da je rasa, baš kao i novac, ekonomski odnos ili rod, jedan kulturno izgrađeni koncept zasnovan na uverenjima i praksi, a ne naučnim osnovama", izjavila je u intervjuu za Glas Amerike.
Iako neki ljudi možda doživljavaju rasizam kao "zlo", Brenan kaže da mnogi ne uviđaju koliko je društvo u celini duboko prožeto njime. "Sistemske nejednakosti nisu slučajne i nasumične. One se stvaraju", ističe Redžina Brenan.
Natali Dodson, koja je nedavno diplomirala na Univerzitetu Dalasa u Teksasu, kaže da ima dileme u pogledu nove definicije.
“Mislim da je rasizam ugrađen u naš sistem do izvesne mere", objašnjava ali dodaje i da veruje da "raspadanje porodice", kao strukture, vodi do situacija sistemskog rasizma kao što su "niži prihodi i gora stambena rešenja za neke ljude".
I Brenan i Dodson su belkinje.
Piter Sokolovski, glavni urednik publikacije Merijam-Vebster, kaže da će nova definicija uključivati primere sistemskog rasizma. Čejmbers je dodao da će i neki drugi pojmovi možda biti preispitani zbog svoje povezanosti sa rasizmom.