Smrt Uga Čavesa pokreće pitanja o budućnosti Venecuele, i unutrašnjoj i njenim odnosima sa drugim zemljama, uključujući i Sjedinjene Države.
Saradnik Glasa Amerike izveštava iz Karakasa da analitičari ne očekuju da će zategnuti odnosi Vašingtona i Karakasa ubrzo da se promene.
Smrt predsednika Čavesa oplakuju njegove pristalice, dok se mnogi u Venecueli i van zemlje pitaju šta zemlju čeka u budućnosti. Kao komandujuća i harizmatična ličnost u životu, Čaves je imao preuveličanu ulogu na svetskoj sceni – pretežno zahvaljujući neprekidnom izazivanju Sjedinjenih Država i – kako je on to video – ekonomske i političke dominacije Vašingtona u Latinskoj Americi. Majkl Šifter je predsednik Međuameričkog dijaloga u Vašingtonu.
„Za njega je glavna bila moć i ne možete stvarno da razumete Čavesa, način na koji je delovao, šta je radio, šta nije mogao da radi, ako ne shvatite njegov ogroman apetit za moć. A to je značilo moć u Venecueli, moć u Latinskoj Americi i, takođe, izazivanje i prkošenje supersili.“
On je stalno optuživao Sjedinjene Države da podrivaju njegovu socijalističku revoluciju. Neuspešan državni udar 2002, koji je prećutno podržala i administracija predsednika Buša, povećao je neprijateljstvo venecuelanskog lidera i njegovih pristalica. Malo je verovatno da će se taj antagonizam uskoro promeniti.
Na mitingu održanom na dan Čavesove smrti, potpredsednik Nikolas Maduro je optužio Vašington da vodi zaveru protiv Venecuele i objavio proterivanje dvojice američkih diplomata. To ne ide naročito u prilog budućem poboljšanju odnosa, kaže Karl Mičam, iz Centra za strateške i međunarodne studije.
„To je u skladu sa pravilima koja je do sada koristio čavizam: uvek okriviti Sjedinjene Države ili okriviti neki strani entitet da ih skreće od problema koji postoje u Venecueli.“
Uprkos tome, Venecuela je veliki snabdevač Sjedinjenih Država naftom – a čak preko neprofitne organizacije obezbeđuje lož ulje za siromašne Amerikance. Profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Filip Brener, kaže da to pokazuje da bi odnosi dve zemlje bili bolji, kada bi Vašington prihvatio određene realnosti.
„Mislim da je važno imati na umu da Venecuela nikada nije zapretila da će prestati da nam isporučuje naftu. Venecuela u stvari ne radi ništa što uistinu šteti interesima Sjedinjenih Država, sem što dovodi u pitanje američku dominaciju.“
Potpredsednik Maduro, bivši ministar spoljnih poslova i sindikalni lider, očekuje se da će za sada vladati Venecuelom i on bi mogao da bude pragmatičniji u odnosima sa Vašingtonom, kaže Majkl Šifter.
„Mislim da od Madura možemo da očekujemo vrlo čvrst stav, ideološki stav, protivnički stav u javnosti, ali iza scene bih rekao da će on pokušati da reši stvari, da će bar pokušati da uspostavi kanale komuniciranja, uključujući i sa Sjedinjenim Državama.“
U međuvremenu, Madurove optužbe su odbacili zvaničnici Sjedinjenih Država, koji su ograničili svoje komentare na moguće sektore saradnje, kao što su borba protiv droge i energetika u eri posle Uga Čavesa.
Smrt predsednika Čavesa oplakuju njegove pristalice, dok se mnogi u Venecueli i van zemlje pitaju šta zemlju čeka u budućnosti. Kao komandujuća i harizmatična ličnost u životu, Čaves je imao preuveličanu ulogu na svetskoj sceni – pretežno zahvaljujući neprekidnom izazivanju Sjedinjenih Država i – kako je on to video – ekonomske i političke dominacije Vašingtona u Latinskoj Americi. Majkl Šifter je predsednik Međuameričkog dijaloga u Vašingtonu.
„Za njega je glavna bila moć i ne možete stvarno da razumete Čavesa, način na koji je delovao, šta je radio, šta nije mogao da radi, ako ne shvatite njegov ogroman apetit za moć. A to je značilo moć u Venecueli, moć u Latinskoj Americi i, takođe, izazivanje i prkošenje supersili.“
On je stalno optuživao Sjedinjene Države da podrivaju njegovu socijalističku revoluciju. Neuspešan državni udar 2002, koji je prećutno podržala i administracija predsednika Buša, povećao je neprijateljstvo venecuelanskog lidera i njegovih pristalica. Malo je verovatno da će se taj antagonizam uskoro promeniti.
Na mitingu održanom na dan Čavesove smrti, potpredsednik Nikolas Maduro je optužio Vašington da vodi zaveru protiv Venecuele i objavio proterivanje dvojice američkih diplomata. To ne ide naročito u prilog budućem poboljšanju odnosa, kaže Karl Mičam, iz Centra za strateške i međunarodne studije.
„To je u skladu sa pravilima koja je do sada koristio čavizam: uvek okriviti Sjedinjene Države ili okriviti neki strani entitet da ih skreće od problema koji postoje u Venecueli.“
Uprkos tome, Venecuela je veliki snabdevač Sjedinjenih Država naftom – a čak preko neprofitne organizacije obezbeđuje lož ulje za siromašne Amerikance. Profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Filip Brener, kaže da to pokazuje da bi odnosi dve zemlje bili bolji, kada bi Vašington prihvatio određene realnosti.
„Mislim da je važno imati na umu da Venecuela nikada nije zapretila da će prestati da nam isporučuje naftu. Venecuela u stvari ne radi ništa što uistinu šteti interesima Sjedinjenih Država, sem što dovodi u pitanje američku dominaciju.“
Potpredsednik Maduro, bivši ministar spoljnih poslova i sindikalni lider, očekuje se da će za sada vladati Venecuelom i on bi mogao da bude pragmatičniji u odnosima sa Vašingtonom, kaže Majkl Šifter.
„Mislim da od Madura možemo da očekujemo vrlo čvrst stav, ideološki stav, protivnički stav u javnosti, ali iza scene bih rekao da će on pokušati da reši stvari, da će bar pokušati da uspostavi kanale komuniciranja, uključujući i sa Sjedinjenim Državama.“
U međuvremenu, Madurove optužbe su odbacili zvaničnici Sjedinjenih Država, koji su ograničili svoje komentare na moguće sektore saradnje, kao što su borba protiv droge i energetika u eri posle Uga Čavesa.