Članstvo Crne Gore u NATO-u bi poboljšalo stabilnost na Balkanu i nadam se da će dobiti pozivnicu u decembru, izjavio je za naš program penzionisani general Vesli Klark, jedan od učesnika konferencije povodom 20 godina potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Klark: "U regionu i dalje postoji neizvesnost. Tranzicija sa komunističke na demokratsku zemlju sa slobodnim tržištem okrenutu zapadu je veoma teška. Sve zemlje, od Poljske pa do juga suočavale su se sa različitim poteškoćama. Osnova za tu tranziciju je stabilnost, sloboda od spoljnih pritisaka i pretnji. To je razlog zašto proširenje NATO-a ima smisla, zato što daje tim zemljama veću sigurnost. Međutim, one imaju probleme, čak iako su članice NATO-a, kao što je to na primer slučaj u Rumuniji poslednjih mesec dana. Za Crnu Goru i ostale je lakše ako su članice NATO-a, bezbednije. Povezuje ih više zajedničkih interesa i više su u mogućnosti da se udruže i zajedno budu jače. I to je ono što mi želimo u Evropi".
Glas Amerike: U Srbiji ne postoji podrška članstvu u NATO-a. Javnost i dalje pamti vazdušnu kampanju Alijanse 1999, tokom koje ste vi bili glavnokomandajući NATO snaga. Da li žalite zbog bombardovanja posebno imajući u vidu da je većina građana Srbije bila protiv politike Slobodana Miloševića, koji je svrgnut godinu kasnije?
Klark: "U Srbiji su u to vreme postojale različite stranke, koje nisu sve bile protiv Miloševića. Imao je veliku podršku među ljudima, uvek nam je govorio: 'Ima mnogo ljudi koji su više desničarski nastrojeni od mene. Ako se rešite mene, uvek će biti nekog ko je više odlučan da razdvaja, čisti itd'. Bio je veoma svestan pozicije koju zauzima, tako da smo mi bili svesni, gde se Srbija nalazi. Ulagali smo velike napore da ne povredimo nevine ljude tokom kampanje bombardovanja, ali će animozitet ljudi trajati dugo vrijeme. Postoje strane koje to iskorišćavaju. Nemojte zaboraviti da je Ratko Mladić, uprkos tome što je bio ratni zločinac, bio zaštićen u Srbiji 10 godina ili više, u periodu kada je Srbija tvrdila da sarađuje. Akcija nije bila usmerena protiv srpskog naroda, već vlade. Tokom bombradovanja nismo gađali barake pune vojnika, radili smo sve što možemo da ne bude velikih civilnih žrtava. Međutim, bilo ih je, ali srpski narod treba da se priseti da su njihovi predstavnici, bez obzira da li su ih oni želeli ili ne, sprovodili užasnu kampanju etničkog čišćenja na Kosovu, u okviru koje su ljudi ubijani, a njihova tela ubacivana i kamione i bacana u rudnike. Milion i po Albanaca je pobeglo iz svojih sela. Imali su dobar razlog za to i mi smo to zaustavili. Srpski narod je možda ljut na NATO, ali bi trebalo da uzme u obzir širu situaciju. Sprečili smo da se dogodi nešto mnogo gore".
Glas Amerike: Srbija i Kosovo su u procesu normalizacije odnose, iako se i dalje ne slažu u pogledu više pitanja. Kako vidite trenutne odnose Beograda i Prištine?
Klark: "Neizbežno je da bude snažnijih ekonomskih odnosa, a sa njima i jačih diplomatskih veza Kosova i Srbije. Taj period mržnje će postepeno biti prevaziđen. Za to će možda biti potrebna generacija, jer ne možete očekivati da ljudske emocije, strahovi i traume iz rata odmah budu zaboravljeni. Posle građanskog rata u Sjedinjenim Državama, federalne trupe su okupirale jug 12 godina, ali su bile potrebne tri ili četiri generacije da se zacele rane iz rata. Zato nam nije potreban rat, potrebna nam je diplomatija".