Među uzdržanim nacijama bila je Kina, koja je juče tražila odlaganje glasanja dok se ne postigne konsenzus svih članica Saveta Bezbednosti.
Posle dva odlaganja sednice i intenzivnih diplomatskih aktivnosti, nije postignut kompromis u pogledu sadržaja predloga rezolucije o Srebrenici, i Rusija je iskoristila svoje pravo veta. Ruski ambasador u UN, Vitalij Čurkin, istakao je da se Rusija nadala da će predstojeća komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za okretanje ka budućnosti ali da je Britanija, kao predlagač rezolucije, u svom tekstu krenula u drugom smeru.
“Nacrt rezolucije koji je podnela Britanija nije bio konstruktivan, podsticao je podele i politički je motivisan. Krivica za prošlost je njime pripisana samo jednoj strani. Pristup kada izdvojite jednu stranu odgovornu za ratne zločine nije legitiman i može da izazove još veće podele unutar društva u Bosni i Hercegovini”, ocenio je ruski ambasador u UN, Vitalij Čurkin.
Čurkin je naglasio da je potrebno istražiti sve zločine u BiH, uključujući i stradanja srpskog naroda.
Britanski ambasador u UN, Piter Vilson, izrazio je ogorčenje zbog ruskog veta, rekavši da će Rusija morati da opravda svoj potez pred porodicama više od 8,000 ljudi ubijenih u najvećem zverstvu u Evropi posle Drugog svetskog rata.
" Nacrt rezolucije nije upirao prst u krivce, cilj nije bilo dobijanje političkih poena niti otvaranje bolnih podela. Zločini u Srebrenici nisu bili dovedeni u vezu sa srpskim narodom. U tekstu je priznato da su žrtve postojale na svim stranama i upućena jasna poruka da ovaj Savet podržava pomirenje u Bosni. Medjutim, pomirenje mora da bude zasnovano na zajedničkom priznavanju činjenica – da se genocid odigrao u Srebrenici. To je pravna činjenica, ne politički sud i o tome ne možemo praviti kompromise.”
Američka ambasadorka u UN, Samanta Pauer, u emotivnom obraćanju Savetu ocenila je da će ruski veto slomiti srce porodicama žrtava u Srebrenici i da predstavlja novu mrlju na reputaciji Saveta bezbednosti.
“Pre 20 godina medjunarodna zajednica nije zaštitila ljude koji su potražili utočište u Srebrenici i rezultat je bio genocid. Danas, zbog ruskog odbijanja da ono što se deislo u Srebrenici nazove pravim imenom – genocid – savet opet nije ispunio svoju dužnost. Ovo je veto na dobro utvrdjenu činjenicu, dokumentovanu stotinama hiljada stranica iskaza svedoka, fotografijama i fizičkim, forenzičkim dokazima.”
Pauer je zaključila da odbijanje da se prizna genocid ne samo što nanosi novu patnju porodicama žrtava već predstavlja prepreku pomirenju u regionu.
Na početku sednice, zamenik generalnog sekretara UN, Jan Eliason, ocenio je da je sprečavanje genocida jedna od najvažnijih misija UN-a, a da je genocid u Srebrenici bio jedno od najmračnijih poglavlja u novijoj istoriji. On je rekao da je cilj sednice u Njujorku bio da se oda pošta žrtvama i konstatuje neupeh UN i medjunarodne zajednice da spreče tu tragediju.
Pre glasanja o rezoluciji, na predlog ruskog ambasadora Čurkina održan je minut ćutanja u znak sećanja na žrtve iz Srebrenice i BiH.
Osim Kine, uzdržane su bile i Nigerija, Angola i Venecuela. Glasove "za" su dali SAD, Velika Britanija, Francuska, Španija, Litvanija, Novi Zeland, Čile, Malezija, Jordan i Čad.