Prema istraživanju prištinske nevladine organizacije Klub za spoljnu politiku, Demokratska partija Kosova ima prednost od svega 2 odsto u odnosu na Demokratski savez Ise Mustafe, koji je trenutno najpopularniji političar na Kosovu. Na čelu Kluba za spoljnu politiku nalazi se publicista i analitičar Veton Suroi, koji je ove nedelje boravio u Vašingtonu. U razgovoru za naš program, Suroi je razmotrio izbore na Kosovu, opravdanost srpskog učešća na njima i predstojeći dijalog Beograda i Prištine.
Veton Suroi smatra da je mogućnost koalicije Demokratske partije i Demokratskog saveza Kosova gotovo isključena, te da će jedna od do sada vladajućih stranaka verovatno biti u opoziciji. On kaže da su gotovo sve stranke spremne na dijalog sa Beogradom.
"Mislim da su centralna tema za birače privreda, socijalna pitanja, zaposlenost itd, a što se Beograda tiče mislim da postoji konsenzus da je za veliku većinu partija, osim jedne, da je taj dijalog potreban i da će se desiti i da je to deo jednog trenda partnerstva sa medjunarodnom zajednicom."
Prema istraživanjima Suroijeve organizacije, očekuje se velika izlaznost birača, čak 70%, dok srpske stranke i same očekuju veći odziv svojih glasača, uprkos tome što vlada Srbije nije podržala učešće kosovskih Srba. Suroi kaže da je uočljivo da postoji interes srpske zajednice da učestvuje u vlasti i poboljša svoj život.
"Ja mislim da je veoma kontraproduktivno i čak bih nazvao glupom praksom da se ljudi ne samo pozivaju da ne izadju na izbore nego i nasilnim sredstvima spreče da izlaze. Izlazak Srba je pokazao u opštinama gde su izašli, a i na centralnom nivou, da se stvari praktično mogu izmeniti, i van toga je interes lokalnih Srba da se poboljšaju uslovi njihovog života. Ima toliko problema da i ukoliko bi svi učestvovali teško bi se svi problemi rešili odjednom, ali uočljivo je da postoje rezultati koji se mogu dokazati da učestvovanjem ljudi dobijaju nešto."
Posle kosovskih izbora sledi početak dijaloga Beograda i Prištine, a trenutni spor u vezi sa registarskim tablicama nagoveštava da će i razgovori o tehničkim pitanjima biti veoma složeni.
"Ništa nije „tehničko“ u odnosima izmedju Kosova i Srbije, mora se biti ambiciozan u tom projektu razgovora, mora se postaviti okvir koji ima istorijsku dimenziju. Za Kosovo je interes da Srbija bude članica EU mislim da bi za Srbiju bio interes da Kosovo bude članica EU, time bismo rešavali sva ta nacionalna pitanja iz 19. I 20. veka na jedan drugačiji način, a ono o čemu moramo razgovarati je način na koji Kosovo i Srbija uspostavljaju nivo odnosa koji odgovara populaciji, i to bez medjusobnog priznavanja.
Razumljivo je da zbog političkih okolnosti neće doći do priznanja ali ono što nije razumljivo je da ne postoji komunikacija i mogućnost komunikacije. Ukoliko se uspostavi proces razgovora i pregovora u kojima su ne dve strane nego tri, Priština, Beograd i Brisel, i medjusobno pregovaraju o normalizaciji odnosa, mislim da ćemo doći u situaciju koja je povoljnija za sve i koja će ubrzati proces integracija i Srbije i Kosova u EU", ističe Veton Suroi.
Kosovske vlasti takodje insistiraju na učešću SAD u dijalogu. Da li to pokazuje odredjeno nepoverenje u evropske institucije i koliko je bitno da Vašington bude uključen u pregovore?
"Mislim da je bitno da Vašington učestvuje u pregovorima jer postoji ne samo evropska nego i evroatlantska dimenzija tih pregovora. Region je ili dobijao povoljnosti prisustva NATO snaga ili želi biti u NATO savezu, tako da je očigledno da mora da postoji prisustvo Vašingtona u tom procesu, mislim da bi to bilo povoljno i za sam Brisel jer je EU uvek imala na Balkanu pozitivan ishod svog učešća kada je to bio deo jedne evroatlantske politike", zaključuje kosovski analitičar.