Vetroturbine uskoro efikasnije?

  • Đorđe Putić

vetroturbine

Naučnici sa Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, u državi Tenesi pokušavaju da osmisle način da smanje nepovoljna dejstva turbulencija na vetroturbine

Moderne vetroturbine obično su grupisane u vetroparkovima. U pojedinim vetroparkovima ima i više od 100 turbina, te turbulencije koje nastaju umanjuju njihovu sveukupinu efikasnost. Naučnici na Univerziteta Vanderbilt pokušavaju da reše taj problem.

Energija vetra je jeftina i održiva te se broj instaliranih vetroturbina povećava iz dana u dan širom sveta. Prema izveštaju američkog Sekretarijata za energiju, vetroturbine sada snabdevaju električnom energijom čak 5 odsto stanovništva u Sjedinjenim Državama.

Prosečna efikasnost vetroturbina je oko 50 odsto, međutim zbog turbulencija koje nastaju usled njihovog rada, interakcija jedne turbine sa drugom na u vetroparkovima umanjuje taj procenat.

Naučnici sa Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, u državi Tenesi, posmatraju “komunikaciju” tri vetroturbine postavljene u tunel vetra i pokušavaju da osmisle način da smanje nepovoljna dejstva turbulencija. Profesor inženjerstva, Dag Adams, inače vođa tima, objašnjava da su elise vetroturbina opremljene senzorima.

“Te senzore koristimo za praćenje kretanja elisa ali i onoga što nazivamo dinamička reakcija. Pri svakom pokretu koji posmatramo saznajemo nešto više o komunikaciji koja postoji između vetroturbina”.

Senzori šalju podatke kompjuterima, koji konstantno prilagođavaju kretanje elisa na rotoru – vršeći kompenzaciju za izgubljenu energiju zbog fenomena usporavanja brzine vetra tokom kretanja od jedne vetroturbine do druge. Rezultati se vide ne samo u povećanju proizvodnje energije već i u manjem habanju mehaničkih delova vetroturbine. Ušteda od samo 2 do 3 centa po kilovat satu, kaže Adams, može mnogo da znači operatorima turbine.

“To je revolucionarno sa gledišta funkcionalnosti energije vetra. Ona postaje konkurentna fosilnim gorivima o kojima danas ovisimo. Bez subvencija, ona postaje i finansijski konkurentna”.

Adamas zaključuje da bi vetroturbine na uzajamno podešavanju mogle da omoguće veću proizvodnju energije iz vetroparkova sa manjim brojem jedinica, dok bi smanjenje istrošenosti moglo da produži njihovu korist za čak 10 godina.