Većina građana Srbije ne želi da učestvuje u političkom životu i izgradnji demokratije, a na izbore gleda kao na obavezu, pokazalo je nedavno istraživanje organizacije CRTA "Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020". Zbog takvih nalaza, CRTA je pokrenula kampanju protiv rastuće političke apatije "Ipak se nadamo". Pitanje je da li se u ovakvoj političkoj realnosti apatija može pretvoriti u aktivizam.
Nalazi nedavno objavljenog istraživanja CRTA pokazuju da je 37 odsto građana zainteresovano za politiku, ali većina ne veruje da može nešto da promeni svojim angažmanom. U protekloj godini dve trećine građana nije učestvovalo ni u jednoj akciji rešavanja problema na lokalu.
"Građani generalno nisu zainteresovani za učešće u političkim procesima i to je za nas jako poražavajuće. Mi ovom kampanjom želimo da podsetimo građane da nemaju drugi život, da čekanje na neko zvonce da nas prođe neće upaliti, već da je rizik nade vredi preuzeti i da se vredi boriti za demokratiju", kaže direktorka organizacija CRTA Vukosava Crnjanski.
Istraživanje je pokazalo da samo trećina građana misli da na izborima može nešto da promeni, a čak 44 odsto ide da glasa iz osećaja dužnosti. Oni koji apstiniraju – to čine jer ne veruju strankama.
Your browser doesn’t support HTML5
Organizacija CRTA pokrenula je kampanju "Ipak se nadamo" protiv rastuće političke apatije među građanima u Srbiji
CRTA u istraživanjima u proteklih 10 godina beleži milion glasača manje na izborima. Zašto građane treba podsećati da se bore za demokratiju? Vukosava Crnjanski kaže da je odgovor jednostavan – jer ne veruju institucijama.
"Građani nažalost, kada se uključe, ne vide sledeći korak u kojem institucije odgovaraju na njihove zahteve i onda odustaju, jer nema dovoljno snage među građanima koji će ostati i istrajati da dođe do promene. Mislim da je tu uloga organizacija civilnog društva jako važna i CRTA je spremna da povede građane i bude oslonac u borbi da demokratija postane funkcionalnija da institucije pronađu način da odgovore na potrebe građana".
Kako izaći iz apatije?
Politička apatija u Srbiji ima više uzroka, a jedan od njih je i dosadašnje iskustvo, objašnjava za Glas Amerike sociolog Slobodan Cvejić.
"Ovoj političkoj generaciji koja sada dominira u Srbiji, lično iskustvo u građenju demokratije u Srbiji, konstituisanju političke scene, pokazalo je dovoljno razloga za razočaranje. Oni su razočarani u ukupnu politiku, sve političare, način na koji je politička elita u Srbiji razvijala demokratske institucije je bio poražavajući...Od pada socijalizma, mi gledamo samo kako se politička elita poigrava institucijama i instrumentalizuje ih, kako se gradi klijentelizam i kako to sve dominantne političke partije grade, i građani su malodušni i razočarani. Druga bitna stvar jeste da istorijsko nasleđe pokazuje da u Srbiji ne postoji tradicija građanskog aktivizma, građanska svest nije dovoljno formirana".
Kako se iz apatije izlazi i da li je to uopšte moguće? Cvejić kaže da je treba delovati na njene uzroke i građane učiti o demokratiji i aktivizmu. Ali, napominje da se ne sme zanemariti i aktuelna politička realnost.
"Mi moramo i kroz sistem obrazovanja da učimo decu šta je demokratija i građanska odgovornost, zašto je važno ne samo da izađu na jedne izbore u četiri godine, nego da deluju i lokalno u svojoj zajednici, zašto je bitno i politički se aktivirati. Ako ste prepoznali da je problem u strankama, onda treba sa strankama raditi i one treba da se menjaju...Međutim, sve i da bude tako, postoji rizik ove jedne omnipotentne, dominantne političke partije koja je počela da guta sve živo u Srbiji, ne samo instucije, nego normalan ljudski život. Bojim se da smo bliži beloruskom, nego hrvatskom scenariju, kako to volimo da kažemo kod nas ovih dana".
U CRTI, gde se „ipak nadaju“, kažu da iz apatije većinu mogu da probude i aktivni, hrabri pojedinci koji dižu glas i brane svoja prava, a koji su sve vidljiviji u ekološkim inicijativama i pokretima širom zemlje.