Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, nešto manje od polovine građana, njih 46 odsto, smatra da ni posle 20 godina od bombardovanja još nije došlo vreme za pomirenje s NATO-om, rezulatati su koje je obajavio Insitut za evropske poslove.
Samo trećina građana prihvatila bi izvinjenje zbog NATO bombardovanja, dok ostale dve trećine ne bi, izjavio je direktor Instituta Naim Beširi. Istraživanje pokazuje i da 31 odsto građana podržava saradnju.
Saradnja Srbije i zapadne vojne alijanse za građane Srbije zaslužuje nešto veću ocenu od dvojke, rekao je Beširi i dodao da na ocenu nije uticala ni činjenica da većina od 52 miliona evra donacije Ministarstvu odbrane dolazi od zemlja članica NATO.
Članstvo podržava svega 10 osto građana, dok se 79 odsto protivi toj ideji, naveo je Beširi i dodao da je istraživanje pokazalo da 45 odsto građana smatra da je za tih 78 dana, "koji su bili skoro najcrnji dani u skorašnjoj istoriji", ubijeno između 2.000 i 5.000 ljudi.
Hjuman rajts voč dokumentuje, kako je rekao direktor Insituta, da je za to vreme stradalo između 488 i 527 civila, i to u Srbiji 201 a na KiM između 278 i 317, a u Crnoj Gori osmoro.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijena su 754 čoveka.
"Ubijeno je 454 civila i 300 pripadnika oružanih saga. Među civilima bilo je 207 ljudi srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 Albanaca, 14 Roma i 14 pripadika ostalih nacionalnosti", preneo je Beširi podatke Fonda.
Prema tim podacima, stradala su 274 pripadnika vojske i MUP-a i 26 iz OVK.
Na predstavljanju rezultata istraživanja organizovana je i debata "20 godina od NATO intervencije, da li je vreme za pomirenje" u kojoj su učestvovali su poslanik Dragan Šormaz, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, sociološkinja Vesna Pešić i predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović.
Na debati, Jovanović je rekao da pomirenje nije moguće, jer je NATO deo onih snaga koje učestvuju u secesiji Srbije.
"Progutati pilulu pomirenja, nemoguće je", rekao je Jovanović.
Jovanović je, između ostalog, ocenio da je rat mogao da se izbegne i da je u Rambujeu, koji je prethodio bombardovanju, bilo nekoliko neprihvatljivih tačaka za Srbiju.
Šutanovac je podsetio da se generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izvinio građanima Srbije.
Šutanovac je podsetio i na teške trenutke u zemlji tokom bombardovanja, poput obračunavanja s neistomšljenicima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ali i obećanja iz Rusije da će Srbiji stići moćno oružje.
Sociološkinja i političarka Vesna Pešić ocenila je da su reakcije Srbije na obeležavanje godišnjice NATO agresije, kako godine prolaze, "sve luđe i luđe", da one idu od nekad prihvaljive komemoracije do današnje ideje o vojnoj paradi u Nišu ili nedavne ocene ministra odbrane Aleksandra Vulina da je to bio terorizam.
Pešićeva je podsetila da je Srbija članica Partnerstva za mir od 2006. i da se tada pomirila s NATO-om, s kojom je dosegla maksimum saradnje, te da je jedini mogući korak napred na tom polju članstvo.
Šormaz, koji je šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, rekao je da bi za Srbiju bilo najbolje da nastoji da obnovi odnose sa SAD koje je imala pre 100 godina i da postane opet "lojalan, kredibilan i predvidiv partner" Vašingtonu.