Prvi nacionalni podaci o Kovidu-19 kod dece u Sjedinjenim Državama pokazuju da, iako bolest obično nije ozbiljna kod dece, neka se ipak razbole toliko da im je potrebno bolničko lečenje.
U izveštaju Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, koji je objavljen u ponedeljak, navodi se da su visoka temperatura, kašalj, i otežano disanje najčešći simptomi kod dece, ali se ipak pojavljuju ređe nego kod odraslih. Zaključci ove studije uglavnom se poklapaju sa izveštajima iz Kine o tome kako novi koronavirus utiče na decu.
U izveštaju je uključeno oko 150.000 laboratorijski potvrđenih slučajeva zaraze kod odraslih i dece, u periodu između 12. februara i 2. aprila. Oko 2.500 od njih, ili skoro 2 procenta, su činila deca. Većina se ne razboli, ali je bolesti do sada podleglo troje dece.
Ne propustite: Sjedinjene Države ulaze u kritičnu nedelju pandemije koronavirusaSvako peto inficirano dete je hospitalizovano, dok je kod odraslih u bolnici završila svaka treća osoba. Slučajevi su češći kod starije dece i tinejdžera ali je ozbiljnija bolest, po svemu sudeći, češća kod beba. Slučajevi su malo češći među dečacima, nego među devojčicama.
Vlasti upozoravaju da još nemaju mnogo detalja o pedijatrijskim slučajevima, tako da izveštaj treba smatrati preliminarnim.
Kod većine ljudi, virus izaziva blage ili umerene simptome koji prođu posle nekoliko nedelja. Kod nekih, posebno starijih ljudi ili onih koji već imaju zdravstvene probleme, može da izazove ozbiljnije bolesti, uključujući upalu pluća.
Autori izveštaja naglašavaju da su, pošto ljudi, među kojima su i deca, koji ne ispoljavaju simptome verovatno igraju ulogu u prenošenju virusa, "socijalno distanciranje i svakodnevne preventivne mere" preporučene za sve uzraste.
Doktor Leri Kociolek, specijalista za infektivne bolesti u Dečijoj bolnici Luri u Čikagu, navodi da bi izveštaj trebalo da smanji zabrinutost kod roditelja i zdrdavstvenih radnika i pokaže im da deca imaju manje šanse od odraslih da se ozbiljno razbole od virusa. Međutim, to može da predstavlja izazov jer su "pacijenti sa blažim simptomima manje skloni da ostanu u karantinu i mogu da predstavljaju sličan rizik od prenošenja bolesti."
Vlasti treba da uzmu te faktore u obzir kada budu odlučivale kada da ukinu mere socijalne distance i ponovo otvore škole, smatra Kociolek.