Na pedesetu godišnjicu prvog Dana Zemlje, mlada klimatska aktivistkinja Greta Tunberg poručila je da svet ne treba da zbog pandemije koronavirusa zaboravi klimatsku krizu.
Iz Nobelovog muzeja u Stokholmu, Tunberg je učestvovala u video konferenciji sa profesorom Potsdam instituta za klimatski uticaj, Johanom Rokstromom u Nemačkoj.
Tunberg je izjavila da su klimatska kriza i pandemija slične po tome što "slučamo naučnike, nauku i eksperte". Dodala je da vremena kao što je ovo sadašnje traže od ljudi da stave u stranu svoje razlike, i - deluju zajedno."
Tunberg i Rokstrom su održali digitalnu konferenciju u čast Dana Zemlje i razgovarali o "hrabrosti, solidarnosti, i mogućnostima u vreme krize."
Tema Dana Zemlje 2020. je akcija o klimi a Mreža Dana Zemlje poziva stotine miliona ljudi da se uključe u veliku globalnu diskusiju na društvenim mrežama, između ostalog i o načinima da se izvrši pritisak na vlade širom sveta da poštuju svoje obaveze u okviru Pariskog klimatskog sporazuma 2015.
Predsednik SAD Donald Tramp posadio je stablo u dvorištu Bele kuće i izjavio da njegova administracija planira da ponovo otvori američke nacionalne parkove u skladu sa federalnim smernicama, ali nije naveo više detalja.
Kako je nastao Dan Zemlje?
Dan Zemlje je prvi put obeležen 22. aprila 1970, kao rezultat studentskog aktivizma i dvostranačke inicijativeu Kongresu da se skrene pažnja na ekološka pitanja u SAD kao što su zagađenje vode i vazduha.
Veruje se da je uspostavljanje Dana zemlje doprinelo stvaranju Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) kasnije te godine, kao i usvajanja ključnih ekoloških zakona kao što su zakon o čistom vazduhu, nacionalni zakon o obrazovanju iz zaštite životne sredine i zakon o bezbednosti i zdravlju zaposlenih.
25-godišnji diplomac Univerziteta Stenford Denis Hejs i demokratski senator iz Viskonsin, Gejlord Nelson, koordinisali su prvi Dan Zemlje, 22. aprila 1970. Hejs je danas počasni predsednik Mreže Dana Zemlje.
“Taj prvi Dan zemlje je bio značajan zato što smo spojili veliki broj različitih pitanja: zagađenost vazduha u urbanim sredinama, otvaranje autoputeva koji presecaju stambena naselja, olovnu fabru, DDT, izlivanje nafte u Santa Barbari, reke na kojima izbijaju požari. A pošto će ljudi uložiti najviše napora u nešto što se direktno njih tiče, sve smo radili na vrlo osnovnom, građanskom nivou", izjavio je ranije ove godine Hejs.
Senator Nelzon je proglasio Dan Zemlje u Kongresu a ideja je počela da se širi po kampusima koledža širom Amerike.
Crtač stripa "Pogo", Volt Keli, napravio je specijalni poster za Dan Zemlje. TV stanice su ga reklamire, a radijska zvezda svog vremena Artur Godfri promovisao svakog jutra milionima svojih slušalaca, zajedno sa umetnicima i medijskim ličnostima zainteresovanim za ekološka pitanja.
Do jutra, 22. aprila 1970. milioni Amerikanaca bili su spremni da odaju počast jedinom domu koji imaju.
Deca su izašla iz učionica da skupljaju otpatke i sade drveće. Studenti na fakuultetima su vodili ekološke diskusije na otvorenom.
Gradonačelnik Njujorka Džon Lindzi zatvorio je legendarnu Petu aveniju za saobraćaj. Četrdeset blokova su preuzeli ekolozi i demonstranti. Gradonačelnilk je ceo Central park pretvorio u žurku za Dan Zemlje.
Predsednik Ričard Nikson i prva dama Pet Nikson posadili su stablo na južnom travnjaku Bele kuće. Nikson je 1970. stvorio Agenciju za zaštitu životne sredine. Kasnije te godine potpisao je zakon o čistoj vodi i vazduhu atri godine kasnije zakon o ugroženim vrstama.
Procenjuje se da je oko 20 miliona Amerikanaca na neki način obeležilo prvi Dan Zemlje.
Hejsova "Mreža Dana Zemlje" navodi da je Dan Zemlje sada najveći sekularni praznik na svetu. Više od milijardu ljudi učestvuje u nekoj direktnoj formi ekološkog aktivizma svakog 22. aprila.