Nova minimanla cena rada u Srbiji u 2019. godini biće 155 dinara (oko 1,3 evra) po satu, što znači da će minimalna mesečna zarada iznositi 27.022 dinara neto, odlučila je Vlada Srbije nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta. Tokom tekuće godine, minimalna cena rada je 143 dinara po satu, odnosno 24.882 mesečno, što znači da će minimalac biti povećan za 8,6 odsto.
Nova minimalna cena rada u Srbiji, međutim, nije proizvod dogovora sindikata, Vlade i predstavnika poslodavaca koji zajedno čine Socijalno-ekonomski savet, pošto su je podržali samo poslodavci i predstavnici Vlade, ali ne i predstavnici radnika koji su tražili povišicu od 10 odsto.
Pregovori o novoj ceni radi trajali su od sredine prošlog meseca, a zakonska obaveza da se do 15. septembra donese odluka o iznosu minimalca, koju, ukoliko se socijalni ne dogovore, donosi Vlada, što je ove godine slučaj.
Predstavnici sindikata saopštili su da nisu mogli da prihvate odluku od 8,6 odsto jer je na sastanku predstavnika sindikata, koji je prethodio sednici Socijlno-ekonomskog saveta, dogovoreno da se traži povećanje od 10 odsto, pa bez ponovnog odlučivanja organa tih organizacija oni nisu mogli da prihvate novu cenu.
Sindikalci, međutim, ipak nisu potpuno nezadovoljni, jer su, kako je rekao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, postigli dogovor sa poslodavcima i predstavnicima vlade da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe.
Vlada zadovoljna
"Mislim da je to izuzetan rezultat pregovora sindinakata i poslodavaca. Njihove polazne tačke bile su mnogo dalje od toga, poslodavci su tražili pet odsto, sindikati 15, pa 10 odsto, ali ovih 8,6 odsto je, sa stanovišta vlade, realno povećanje”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Ovo povećanje deo je šireg paketa mera koje treba da dovedu do boljeg privrednog ambijenta. U tom paketu, koji bi trebalo da se sprovede do kraja godine su i povećanje penzija, ukidanje parafiskalnih nameta i povećanje zarada u javnom sektoru.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević rekao je da će vlada nastaviti borbu za bolje uslove rada i borbu protiv rada na crno.
"Više će se novca ulagati u zaštitu na radu. Mi smo otvorili to pitanje i u narednim mesecima će javnost biti upućena u to što mi radimo“, rekao je on.
Poslednja korekcija najniže cene rada bila je u januaru ove godine, kada je minimalac sa 130 povećan na 143 dinara.
Privreda može da podnese povećanje
Ova cena koja je postignuta je sada svršen čin, i činjenica da su se poslodavci saglasili sa njom, govori da oni mogu da izdrže to povećanje minimalne cene rada i slažem se da to može da se izdrži, rekao je ekonomista Saša Đogović za Glas Amerike.
"Ja očekujem pored toga - Vlada je to najavila - da dođe do smanjenja nameta na rad što bi prestavljalo olakšavajuću okolnost za privredu, uz eventualno dalje kresanje nekih parafiskalnih nameta. Ne očekujem da će ovo biti udarac za domaću privredu i mislim da bi i ono povećanje koje su predlagali sindikati od 10 odsto privreda mogla da podnese uz eventualnu pomoć države, pre svega kroz povećanje neoporezivog dela zarade", kaže on.
Podsećajući da ovo nije prvi put da je minimalna cena rada određena bez saglasnosti sindikata, Đogović je postavio pitanje odgovornosti predstavnika radnika, koji "godinama, možda i decenijama" predstavljaju radnike, čiji se položaj ne popravlja.