Predlog Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima usvojen je danas na sednici Vlade Srbije, kojim je predviđeno da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto.
Nakon ovoga će do kraja sedmice biti upućen u skupštinsku proceduru, saopštila je Vlada, a predloženim zakonom, oko 16.800 građana koji su zaduženi u švajcarskim francima imaće mogućnost da reše finansijski problem, bez obzira na visinu duga.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora.
Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključi ugovor o konverziji.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da se ovim leks specijalisom rešava problem koji postoji više od jedne decenije, kao i da su mu prethodili teški pregovori, ali da je pronadeno kompromisno rešenje, navodi se u saopštenju ministarstva.
Predsednica Udruženja građana zaduženih u švajcarskim francima, Jelena Pavlović, Foto: VOA
Predsednica Udruženja građana ĆF zaduženih u švajcarskim francima, Jelena Pavlović, ocenila je da je današnje usvajanje leks specijalisa dobra vest za sve dužnike u ovoj valuti i rezultat kompromisa svih učesnika u pregovorima.
Ona kaže da su članovi Udruženja građana ĆF veoma zadovoljni, da su procenti i iznosi koji se navode u tekstu predloga zakona rezultat kompromisa, ali da je najvažnije što će ovaj zakon posle mnogo godina obezbediti sigurnost i stabilnost zaduženih.
"Dobro je to što je urađeno. Bilo je potpuno besmisleno da 37.000 ljudi ide na sud. Ovo jeste rezultat kompromisa i zaista ovim zakonom svi treba da budu zadovoljni, obe ugovorne strane, čak i država", navela je ona.
Ukazuje da zakon nije obavezjući i da onaj ko duguje banci ne mora da dugovanje konvertuje u drugu valutu ukoliko to ne želi.
Šoškić: Nema pravednog i jednostavnog rešenja
Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije u izjavi za Glas Amerike kaže da se ovaj problem različito rešavao u drugim državama po pitanju rizika valutne klauzule i dodaje da “spremnost države da pomogne jedan deo dužnika otvara pitanje da li će drugi dužnici dobiti pomoć od države i po kom sistemu država bira kome će da pomogne, a kome neće”.
On podseća da problem nije samo na jednoj strani, jer krivi su građani koji su uzimali takve kredite, a krive su i banke ako ih nisu upoznale sa svim rizicima. Po njegovoj oceni, donekle je kriv i sektor države, koji je mogao takvu vrstu zaduživanja da obeshrabri.
“Podsetiću vas da je NBS, dok sam obavljao funkciju guvernera, donela niz mera koje su otežavale zaduživanje sa valutnom klauzulom uopšte, ne samo u švajcarcima,” kaže Šoškić koji dodaje da je sve ovo mogle i ranije da se reši.
Zakon o zaštiti korisnika koji je donet 2011. godine je takođe i obavezao banke vrlo jasno da moraju da upoznaju klijente rizicima kojima se izlažu kada uzimaju kredite, a omogućio je i korisnicima koji potpišu ugovore da mogu bez ikakvih pravnih i finansijskih posledica da odustanu od tih ugovora u roku od 14 dana.
“Ovaj problem nije jednostavan, niti može da se pretpostavlja pravedno i jednostavno rešenje. Jer ako gledamo sva rešenja koja su se desila u Mađarskoj, Hrvatskoj i drugim zemljama nisu u suštini ispravna rešenja”, kaže Šoškić i objašnjava da je to zato što su teret individualnih dugova prebacivana praktično na druge korisnike kredita.
“Jer ako prebacite jedan deo otplate na banke, onda to one prebace na svoje buduće klijente, a ako prebacite na državu - onda to država prebaci na svoje poreske obaveznike."
“Mislim da je vrlo važno da se rešenja traže u dogovoru bez narušavanja nekih pravnih i civilizacijskih tekovina kao što je poštovanje obligaciono pravnih odnosa, slobodna volja pojedinaca, ugovaranje,” navodi profesor Ekonomskog fakulteta.