Vlasti u Srbiji zalažu se samo deklarativno za ulazak zemlje u EU, jer provladini tabloidi šire antievropsko raspoloženje, proces pridruživanja teče sporo, nije otvorena ni polovina pregovaračkih poglavlja, urušavaju se demokratke institucije i sistem podele vlasti. Zbog svega toga, 2025. godina nije realan datum za pridruživanje, rečeno je između ostalog na debati "Stane nacije - koliko smo zaista za EU" koja je u sredu uveče u organizaciji Instituta za evropske poslove održana u Nišu.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić rekao je, međutim, da bi loša situacija u društvu u Srbiji bila mnogo gora kada bi se odustalo od evropskoh puta i procesa integracija.
"Naše pravosuđe, kada bismo ga prepustili samo nama, bilo bi u '16 puta' katastrofalnijem stanju nego što je trenutno. Vrlo brzo bismo završili i formalno na degradaciji sudova", rekao je Majić nastavljajući da bi posao sudova verovatno bio prepušten policiji - "jer njima više verujemo", sudije bi postavljali lokalni moćnici i slično.
Stavu da bi bez procesa integracija bilo gore usprotivio se profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i nekadašnji ministar u vladi Vojislava Koštunice, Slobodan Samardžić, koji je podsetio da je prethodna reforma pravosuđa sprovedena 2009. "uz blagoslov Evropske unije", a da donela "dar-mar" u pravosuđu, da je tada smenjeno 800 sudija i oko 400 tužilaca.
"To čekanje da nam pomogne neko sa strane umrtvljuje i sistem, i ljude", rekao je on, naglašavajući ipak da se sistem mora menjati po uzoru na EU, ali ne i puštati da nam EU uređuje.
Novinarka Olja Bećković (moderatorka), sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović, profesor na FPN-u Slobodan Samardžić i novinar Zoran Panović ispred "Demostata" učestvuju na debati "Stane nacije - koliko smo zaista za EU", u hotelu Aleksandar u Nišu, 19. juna 2019.
Samardžić se usprotivio daljim evropskim integracijama na postojeći način. On je podsetio da je situacija na početku evropskog puta Srbije početkom 2000-ih godina bila sasvim drugačija i da su sa EU potpisani sporazumi koji su osmišljeni da zemlje pripreme za članstvo. Međutim, zbog drugačijih političkih okolnosti, članstvo više nije realno, čak i ako Srbija "preda Kosovo", odnosno iz Evrope stižu jasne poruke da dalje proširenje ne dolazi u obzir.
Zbog svega toga, Srbija prema Samardžićevom mišljenju trpi štetu i bilo bi neophodno otvoriti sasvim drugačije pregovore, na obostranu korist, kako sa Unijom, tako i sa pojedinačnim državama članicama i postići kvalitetne sporazume.
"Uostalom, od 2012. godine Evropa gleda kakva diktatura vlada u Srbiji i ne preduzima ništa. Podržavaju SNS jer je to jedina stranka koja je prihvatila predaju Kosova", rekao je Samardžić ocenjujući da je to razlog i zbog kog je SNS "najevropskija" stranka danas.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović ocenila je da je za sporost procesa EU integracija najviše odgovornosti ima Srbija, ali da je ima i na strani EU.
"Bilo je mnogo razloga zašto je sve išlo usporeno. Srbija je morala da isporuči Ratka Mladića i Radovana Karadžića Haškom tribunalu, a dugo se uopšte nije znalo gde su oni. Naravno, pitanje Kosova je značajno usporilo ulazak Srbije u EU", ocenila je ona i dodala da ni kada bi Srbija sutra priznala Kosovo, ne bi odmah ušla u EU, jer "ovakve nas neće primiti".
Naglasila je da ju kao građanku ne interesuje "članstvo radi članstva", već sve one koristi koje donosi uređivanje društva kao priprema za članstvo, odnosno ispunjavanje standarda po kojima već živi pola milijarde građana Evropske unije.
Novinarka Olja Bećković (moderatorka), sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović, profesor na FPN-u Slobodan Samardžić i novinar Zoran Panović ispred "Demostata" učestvuju na debati "Stane nacije - koliko smo zaista za EU", u hotelu Aleksandar u Nišu, 19. juna 2019.
Zoran Panović, novinar Danasa i programski direktor "Demostata", rekao je da istraživanja te organizacije pokazuju da ne postoji konsenzus oko članstva u EU. "Podržavam put u EU, ali mislim da Srbija nikad neće postati članica", rekao je Panović. "Vreme prolazi, a mi se vraćamo u naše sukobe iz '90-ih godina".
Rekao je da je gotovo 80 odsto ljudi u Srbiji naklonjeno autoritarnom sistemu vladanja - da 61 odsto otvoreno nema problem s tim, dok ostali "nisu sigurni". Podsetio je i da 32 odsto ispitanih smatra da je Josip Broz Tito bio najbolji vođa, a da slede Aleksandar Vučić i Slobodan Milošević. Boris Tadić i Vojislav Koštunica, lideri koji su bili "evropski mejn-strim" rekao je Panović, imaju samo dva odsto.
Panović je ocenio da je EU "izgubljena za par generacija" i ukazao na apsurd da bi danas svi poslali decu na Zapad, ali da vole Rusiju. Takođe, "ogroman broj ljudi je protiv članstva u NATO, a ne postoji postkomunistička zemlja koja nije ušla u NATO".
Nataša Dragojlović je rekla da se sve više čuje inicijativa da se preostale zemlje regiona ekspresno prime u EU, "kao učenici sa dvojkama" a da se otvoreni problemi dalje rešavaju unutar Unije.
Zoran Panović, međutim, smatra da je Srbija svrstana u takozvani "otomanski paket", zajedno sa Makedonijom, Albanijom i BiH, koji nikada neće postati članica EU, dok za Crnu Goru možda i postoje šanse.
Ocenio je i da Srbiji nedostaje "kum" koji bi je gurao ka članstvu, kao što je Hrvatsku gurala Nemačka, izražavaući sumnju da bi to mogao da bude premijer Mađarske Viktor Orban, sa kojim je srpsko rukovodstvo u vrlo dobrim odnosima.
Snimak cele tribine, koju je Glas Amerike uživo prenosio na svojoj Fejsbuk stranici: