Vlada Srbije obeležila je sto dana postojanja, a pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju popularnost vladajuće koalicije i "konfuziju" u opoziciji. Predstavnike oba tabora uskoro očekuje i početak međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, kojim bi trebalo da posreduje EU, ali analitičari kažu da ima još mnogo nepoznanica i neizvesnosti da li je bilo kakav dogovor moguć.
Kada bi izbori bili održani ovog vikenda, prema istraživanju Nove srpske političke misli (NSPM) 57,5 odsto birača bi glasalo za vladajuću koaliciju SNS- SPS- SPAS. Urednik NSPM Đorđe Vukadinović za Glas Amerrike kaže da nije sporna takva većina, nego to kako se obezbeđuje.
"Dovodim u pitanje mehanizme, medijske i političke, kojima se ta većina pravi, obezbeđuje i čuva...Mi praktično imamo jednopartijski sistem, ovo su ostaci "zaklanog" višepartizma u Srbiji i u tom smislu ovaj rezultat vladajuće stranke i koalicije nije za iznenađenje. Pravo da vam kažem, ja se uvek fasciniram što postoje neki koji su nisu beznačajni i marginalni po broju, da su protiv ove vlasti".
Your browser doesn’t support HTML5
Analitičari o rejtingu vlasti i opozicije i međustranačkom dijalogu
Prema istom istraživanju, 20,8 odsto ispitanika reklo je da bi glasalo za opoziciju, ali ne znaju tačno za koga, dok bi 12,4 odsto birača izabralo opozicione stranke koje su bojkotovale izbore. Vukadinović kaže da će se oko grupe glasača koji ne znaju za koga su u opoziciji "lomiti koplja", a ističe i da rezultat pokazuje da su birači zbunjeni.
"To ukazuje da je opozicija u rastresitom stanju, u stanju jedne konfuzije, previranja. Kako opozicija u političkom smislu, a tako i opozicioni glasači. Toj konfuziji doprinose i same politčke stranke, lideri, čak i unutar „bojkotaškog bloka“ i tu vidimo da ina pukotina i ozbiljnog mimoilaženja, pa onda dodajmo tu one koji su izašli na izbore, a tu su i razni režimski trojanci, fikusi, prorežimske snage, i konfuzija se još povećava. Ali, budimo realni, i vlast maksimalno radi na proizvođenju te konfuzije i podstisaće je. Vlast će pokušati da ostavi te birače u apstinenciji i to je glavni cilj".
Ne propustite: Šta treba opoziciji u Srbiji – kolone, nova lica ili osnovna infrastruktura?"Uspeh dijaloga zavisi od Vučića"
Do izbora koji su najavljeni za april 2022, opoziciju i vlast čeka i međustranački dijalog koji bi mogao da počne već 1. marta u Skupštini, uz posredstvo evroposlanika. Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je predstojeći dijalog „domaći zadatak“ koji mora da ispuni aktuelni predsednik, zbog kritika iz EU na račun parlamenta bez opozicije.
„Kada imate takvu vrstu domaćeg zadatka, to nije stvar dobre volje Aleksandra Vučića, već pokušaj da se nešto izvuče za svoju stranku, a to je prespajanje redovnih lokalnih i predsedničkih izbora u proleće sledeće godine, sa vanrednim parlamentarnim izborima…I pre dve godine smo u delu opozicije koja je bojkotvala izbore smo imali neke stranke koje su insistriale da jedan od glavnih uslova bude razdvajanje izbora. Mislim da će opozicija i sada insistirati na tom dodatnom izbornom uslovu, jer se samo u tom slučaju može očekivati čudo da postigne bolji rezultat nego do sada“.
Rezultati prethodnih dijaloga su rezultirali određenim promenama u REM- u i izmenama nekih propisa, ali analitičari ukazuju da su promene "kozmetičke". Milivojević očekuje da će i u ovom dijalogu ponavljati teme od ranije – izborni uslovi, pritisci na birače, zastupljenost u medijima. Ali, pre utvrđivanja tema razgovora, kaže, mora da se zna ko će ih voditi i u njima učestvovati.
Ne propustite: Pet predloga CRTE za slobodne i poštene izbore"Mi trenutno imamo nelegalnu, oktroisanu vlast i "uličarsku" opoziciju. Namerno kažem "uličarsku" jer je izbačena na ulicu ne svojom voljom, isterana je na ulicu i ona koja je učestvovala na izborima jer prešla cenzus u izbornim neuslovima. Između te dve krajnosti se rešenje ne može tražiti tako što se parlament smatra legitimnim, što nažalost smatraju i predstavnici EU. Ali, zato, na sreću, mi imamo jedan legitiman organ izvršne vlasti, a to je predsednik. To je ako želite dogovor. Ako ne želite, onda ćete ići do kraja sa opasnosti da jedan deo te "uličarske" opozicije posegne za svim oruđima poltiičke borbe koja uključuju i građansku neposlušnost i demonstracije i sve ono što koriste oni čiji se glas ne može čuti u parlamentu."
Prema istraživanju NSPM, oko 60 odsto građana ne veruje da je moguć bilo kakav dogovor vlasti i opozicije, a manje od 20 odsto misli da je moguće. Đorđe Vukadinović se nada da su iz proteklih, neuspelih rundi dijaloga i vlast i opozicija i EU izvukli pouke, ali kaže da se uspeh dijaloga svodi na jedno:
„Nož i pogača su u rukama vlasti i međunarodni posrednici mogu malo da doprinesu, ali uspeh dijaloga će zavisiti od vlasti i procene Vučića da li mu treba još jedan jednostranački parlament.“