Nedelju dana nakon što se u javnosti u Srbiji pojavila vest da je vlada donela uredbu o petostrukom povećanju dozvoljene količine kancerogenog aflatoksina u harni, prevashodno proizvodima od kukuruza, mleku i mlečnim proizvodima, stigla je i indirektna potvrda sumnji zbog čega je povučen takav potez. Naume, V.D. direktora Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara rekla je u ponedeljak da se očekuje da zbog suše ove godine bude povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu.
Na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu raspravljalo ona je rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke.
“Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru”, rekla je Milakara, a prenosi Beta.
U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka. U Srbiji je granica nakon sušnog leta 2012. povećana čak desetostruko u odnosu na to – 0,5 mikograma po litru, ali je nakon afere aflatoksin naredne godine vlada „kompromisno“ podigla dozvoljeni nivo na 0,25.
Međutim, pre nedelju dana pojavila se informacija da je ponovo ustanovljena nova-stara granica i da će od naredne jeseni ona ponovo biti 0,5.
Predsednik Odbora Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke, članice vladajuće koalicije, predložio je Ministarstvu poljoprivrede da stručnu pomoć proizvođačima stočne hrane pružaju poljoprivredni savetnici na terenu jer "flajeri neće stići do svih".
Član Odbora Miladin Ševarlić iz opozicionih Dveri upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standar 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći.
Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.
Podsetimo, što veću količinu aflatoksina zagovaraju proizvođači, tvrdeći da je evropski dozvoljeni nivo preoštar i da je nemoguće nabaviti dovoljno kukuruza za prehranu stoke koji je u skladi sa tim propisima, te da će tako oštri propisi doneti velike probleme u proizvodnji. Istovremeno, tvrde da količina od 0,5 miligrama po kilogramu ne može da prouzrokuje zdravstvene probleme, što potvrđuju i toksikološke studije Vojnomedicinske akademije. Ta granica prihvatljiva je u tri četvrtine zamlja sveta, tvrde oni.
Podsetimo, suša pogoduje razvoju gljivica "Aspergillus flavus", koje na ubranom i uskladištenom kukuruzu stvaraju kancerogeni aflatoksin.
Aflatoksin se zbog ovoga može pronaći u svim namirnicama od kukuruza i kukuruznog brašna, ali i u proizvodima mlekarske industrije, preko mleka dobijenog od krava koje su se hranile kontaminiranom hranom na bazi kukuruza.