Vlada Srbije donela je uredbu o većim ovlašćenjima Vojne policije, po kojoj oni mogu primenjivati mere prema civilima "u obavljanju poslova obezbeđenja ličnosti i protivterorističke zaštite van Ministarstva odbrane i Vojske, po odluci ministra", saopštila je Vlada Srbije. Stručnjaci za ljudska prava i bezbednost kažu da u promenama nema ničeg alarmantnog, ali i upozoravaju na prostor za zloupotrebe.
Novom uredbom, vojni policajci mogu da primenjuju mere prema civilima kada procene da su ih zatekli "na mestu izvršenja službene radnje ili kada tokom izvršenja službene radnje ometaju ili sprečavaju ovlašćeno službeno lice", objavljeno je na sajtu Vlade.
Ostala je i stara odredba da se civili mogu kontrolisati kada se zateknu "u rejonu vojnih objekata, rasporeda vojnih jedinica ili u njima" ili "u činjenju krivičnog dela na štetu Vojske i Ministarstva, koja se gone po službenoj dužnosti", a predviđeno je da Vojna policija u svim slučajevima odmah obavesti najbližu stanicu policije i sa potrebnom dokumentacijom joj preda zatečene civile na dalji postupak.
Ne propustite: Srbija - zarobljena državaKatarina Golubović iz Komiteta za zaštitu ljudskih prava (YUCOM), kaže za Glas Amerike da se se ova ovlašćenja odnose na obezbeđenje vojnih objekata i izvođenje redovnih aktivnosti, te da u tome "nema ničeg spornog, osim u delu odsustva informisanosti građana o tome sta je dozvoljeno a sta ne".
"Tu nastaje nepotreban konflikt, a uloga je i Ministarstva odbrane, baš kao i svakog organa, da pruža informacije o obavezama građana kada je Vojska u pitanju. Svaki zatvoren sistem rađa tenzije i strah, što je sredstvo autoritarnih sistema", izjavila je ona.
I Katarina Đokić, analitičarka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da je dobro "što je vlada konačno regulisala koja su to ovlašnjenja Vojne policije", pošto je u Zakonu o vojsci "samo naznačeno da ona ima neka ovlašćenja policije, ali ona nisu detaljno navedena".
Ne propustite: BCBP: Parlament simulira kontrolu policije"Ovo je praktično korak u pozitivnom smeru, jer bar možemo da vidimo koja su to ovlašćenja", rekla je ona za Glas Amerike.
Podseća da je do sada na snazi bila uredba koja je doneta pre izmena zakona.
Međutim, nastavlja Đokić, ono što je loše je to što se ovlašćenja Vojne policije, koja su vrlo ozbiljna jer zadiru u privatnost i prava građana, "regulišu podzakonskim aktom, a ne zakonom, što bi bilo više po načelima pravne države".
Ne propustite: Strategije bezbednosti i odbrane - nedorečene i kontradiktorne"Osim toga, ono što je vrlo problematično je što se u ova ovlašćenja i mere koje vojna policija primenjuje uvršćuju i mere ciljane potrage, a ako pogledate malo Zakon o policiji, vidite da su mere ciljane potrage zapravo iste mere kao i posebne dokazne radnje iz Zakonika o krivičnom postupku, shvatite da su to zapravo mere tajnog nadzora - na primer tajnog nadzora komunikacija, koje vrlo ozbiljno zadiru u prava građana i za koje je, kada ih primenjuju sve druge institucije, je potrebno odobrenje suda", kaže Đokić i ističe da se u ovoj uredbi nigde se ne pominje ko primenu takvih mera odobrava, ako ih sprovodi Vojna policija, koliko najduže one mogu da traju.
Ne propustite: Političari na Balkanu opsednuti obaveštajnim agencijamaS tim u vezi, ona podseća da je i specijalna jedinica "Kobre", koja između ostalog obezbeđuje i predsednika države, takođe u sastavu Vojne policije
"Sad otkako je promenjen zakon, ministar odbrane može diskreciono da odlučuje o tome koja će lica izvan sistema odbrane 'Kobre' štititi. Tako se prilično proširuje spektar mogućnosti za neku vrstu zloupotreba, potencijalno", kaže Đokić.