Od instant kafe do kukuruznih pahuljica "Čitos", pakovanog keksa i energetskih čokoladica, američka vojska pomogla je da se izmisle neki od najomiljenijih američkih slatkiša i "grickalica".
Rad na njima se ubrzao za vreme Drugog svetskog rata, kada su vojni naučnici želeli da razviju kompaktne, ali hranjive, suve obroke za svoje trupe.
“Postojala je velika potreba da vojska razvije savremene suve obroke, što je dovelo ne samo do razvijanja novih tehnika prerade hrane, već i istraživačkog sistema nauke o hrani koji postoji do današnjeg dana", kaže Anastasia Marks de Salsedo, autorka knjige "Kuhinja za borbu: Kako američka vojska utiče na način na koji se hranite."
“Iz toga su proistekle mnoge nove tehnike i vrste hrane, a posle rata one su postale deo grickalica, užina i pakovane hrane".
Nove tehnike uključuju obradu pod visokim pritiskom, zahvaljujući kojoj nekuvana hrana može da se bezbedno konzumira. Taj proces se sada rutinski koristi u proizvodnji pakovane hrane kao što su gvakamole, salsa ili humus.
Sendvič sa sirom na grilu i grickalica Čitos u restoranu u Njujorku gde su Čitosi uključeni u svaki deo jelovnika.
Čitos (Cheetos), jedna od američkih omiljenih hrskavih grickalica sa sirom, postoji zahvaljujući procesu dehidracije na kojem je radila vojska kako bi izvukla vodu iz sira, posle čega je sir imao duži rok trajanja i bio lakši za transport do američkih vojnika u inostranstvu.
Dehidracija zamrzavanjem, proces razvijen da bi se sačuvali proizvodi za transfuziju krvi na bojnom polju, kako bi lekari mogli da ukažu pomoć ranjenim vojnicima na licu mesta, takođe je ušla u lanac ishrane.
"Posle rata, postojala je mala industrija za dehidraciju zamrzavanjem, ali više nije imala svrhu tako da je vojska razmotrila i odlučila da je iskoristi za razvoj prehrambenih proizvoda", navodi Marks de Salsedo.
"I tako su - naravno - nastali napici - kafa, čaj i supe dobijene dehidracijom zamrzavanjem".
Kada su se astronauti NASA-e žalili na ukus hrane dobijene dehidracijom - kockica koje su prethodnik savremenih energetskih čokoladica - vojska je tragala za rešenjem da ta hrana bude ukusnija.
NASA razvija načine da proizvede laganije zalihe hrane za buduće misije za Mars.
Vojni naučnici su otkrili da kompanije za hranu za kućne ljubimce rade na načinu da nivo vode drže dovoljno niskim da spreče razvoj bakterija i gljivica.
"Kada su pronašli taj način, mogli su da hranu održe vlažnom i hrskavom, na sobnoj temperaturi i u običnom pakovanju", navodi Anastasija Marks de Salsedo.
“Zapravo, ta taktika se ne koristi samo u proizvodnji energetskih čokoladica, koristi se i u velikim pekarama za samoposluge. Ako odete u samposlugu i vidite upakovani keks i kolače koji su sveži i ukusni, to su sve tehnologije koje su proistekle iz vojnih istraživanja".
Vojska je takođe usvojila čokoladne dražeje koje su bile deo obroka pravljenih za vojnike u Evropi, i mogle da se nose u džepovima, a da se čokolada odmah ne istopi. Tako su nastale čokoladne bombone "M&M". Danas, neke od najvećih kompanija koje rade za američku vojsku nastavljaju potragu za savršenom čokoladom koja se neće topiti, a moći će da izdrži ekstremne temperature.
Nova revolucija u vojnoj nauci o hrani dolazi u vidu mini-hrane, koja je smanjena na trećinu normalne veličine, što dovodi do hrane koja mala, ali gusta.
“Mikrotalasna vakuumska dehidracija se koristi da se smanji sadržaj vode u hrani, što u suštini smanjuje hranu tako da dobijate, na primer, minijaturne šargarepe, ali je to i dalje sveža šargarepa", kaže Marks de Salsedo.
"I dalje ima istu količinu kalorija iako je mala".
Da li će američki civili jednog dana pakovati minijaturne kutije za ručak da bi nosili lakši teret dok putuju do svog radnog mesta - ostaje da se vidi.