Legendarne slike digitalnih limenki Kempbel supe i Vorholov autoportret su samo neke od dvadesetak slika pronadjenih na flopi diskovima kompjutera Amiga iz 1985.
Slavni američki umetnik i otac „pop-arta“ Endri Vorhol većini ljudi je poznat po slikama glumice Merilin Monro ili konzervi Kempbel supe. Skoro niko se više ne seća njegovih eksperimenata sa sada zastarelim kompjuterom nazvanim Amiga. Umetnost koju je Vorhol stvorio na ovom kompjuteru mogla je da bude zauvek izgubljena da nije partnerstva izmedju univerziteta Karnegi Melon, Karnegijevog muzeja umetnosti i Vorholovog muzeja u Pitsburgu u Pensilvaniji.
Kada zakoračite u podrum inženjera softvera Kita Bera u Pitsburgu, osećate se kao da ste zakoračili u kompjuterski vremeplov.
Njegovi glomazni ekrani i bučni drajvovi proveli su nekoliko proteklih decenija skupljajući prašinu na policama većine vlasnika.
“Često su sadržali nivo jednostavnosti koji više ne vidjamo kod modernih kompjutera”, kaže Ber.
Drugi članovi Kompjuterskog kluba univerziteta Karnegi Melon nazivaju Bera “Guruom Amige” – odnosno kompjutera Amiga kompanije Komodor. Nikad čuli? Vratimo se u 1985. godinu kada je Komodorova Amiga bila najnoviji i najbolji kompjuter. Kao što se može videti na ovom videu na YouTube-u, da bi izazvao publicitet na zabavi na kojoj je predstavljena Amiga, Komodor je angažovao Endija Vorhola da demonstrira njegove mogućnosti, koje su uključivale tablet za crtanje i još jedan revolucionarni uredjaj – digitalnu kameru.
“Vorhol je snimio neke digitalne fotografije i modifikovao ih je pre nego što je većina ljudi uopšte znala za digitalnu fotografiju…”, priča Kit Ber.
A to je otprilike sve što je javnost mogla da vidi od Vorholovih digitalnih umetničkih dela. Posle umetnikove smrti 1987. kompjuter I flopi diskovi pohranjeni su u arhivama Vorholovog muzeja, a priča o eksperimentu Endija Vorhola sa Amigom skoro je završena na tom mestu.
“Ti crteži su mogli da budu izgubljeni", ističe Divija Hefli, iz Hilman fotografske inicijative Karnegi Muzeja umetnosti, producent je dokumentarne serije “Nevidljiva fotografija.” Kada je na YouTube-u slučajno naišla na video snimak predstavljanja “Amige” 1985. - nastala je ideja koja je povezala Karnegi muzej umetnosti sa Vorholovim muzejom i Berovim kompjuterskim klubom Univerziteta Karnegi Melon. Dok su kamere snimale, oni su se ulogovali na kompjuter ne znajući šta ih čeka.
“Niko nije znao šta ćemo naći na tim diskovima.”
Ber kaže da je timu bilo potrebno vreme da razume softver korišćen za kreiranje slika.
“Ne samo što se oslanjamo na ideju da će digitalni mediji preživeti, druga stvar o kojoj ne razmišljamo je da će morati da postoji softver koji može da razume te digitalne podatke.
Posle odredjenog inženjerstva softvera u obrnutom smeru, tim je došao do dragocenog otkrića. Hefli kaže da je potrega za Vorholovom umetnošću u isto vreme čas istorije kao i priča upozorenja.
“Ako ne vodimo računa, tehnologija će zastareti i više nećemo moći da vidimo fotografije, te slike koje su nam tako drage i dragocene.”
Vorholove fotografije, ponovo nadjene i sačuvane u arhivi, mogu da se vide u najnovijem izdanju dokumentarne serije Karnegijevog muzeja umetnosti “Nevidljiva fotografija”, koje se zove “Trapped”. Serijal je dostupan na internetu.
Kada zakoračite u podrum inženjera softvera Kita Bera u Pitsburgu, osećate se kao da ste zakoračili u kompjuterski vremeplov.
Njegovi glomazni ekrani i bučni drajvovi proveli su nekoliko proteklih decenija skupljajući prašinu na policama većine vlasnika.
“Često su sadržali nivo jednostavnosti koji više ne vidjamo kod modernih kompjutera”, kaže Ber.
Drugi članovi Kompjuterskog kluba univerziteta Karnegi Melon nazivaju Bera “Guruom Amige” – odnosno kompjutera Amiga kompanije Komodor. Nikad čuli? Vratimo se u 1985. godinu kada je Komodorova Amiga bila najnoviji i najbolji kompjuter. Kao što se može videti na ovom videu na YouTube-u, da bi izazvao publicitet na zabavi na kojoj je predstavljena Amiga, Komodor je angažovao Endija Vorhola da demonstrira njegove mogućnosti, koje su uključivale tablet za crtanje i još jedan revolucionarni uredjaj – digitalnu kameru.
“Vorhol je snimio neke digitalne fotografije i modifikovao ih je pre nego što je većina ljudi uopšte znala za digitalnu fotografiju…”, priča Kit Ber.
A to je otprilike sve što je javnost mogla da vidi od Vorholovih digitalnih umetničkih dela. Posle umetnikove smrti 1987. kompjuter I flopi diskovi pohranjeni su u arhivama Vorholovog muzeja, a priča o eksperimentu Endija Vorhola sa Amigom skoro je završena na tom mestu.
“Ti crteži su mogli da budu izgubljeni", ističe Divija Hefli, iz Hilman fotografske inicijative Karnegi Muzeja umetnosti, producent je dokumentarne serije “Nevidljiva fotografija.” Kada je na YouTube-u slučajno naišla na video snimak predstavljanja “Amige” 1985. - nastala je ideja koja je povezala Karnegi muzej umetnosti sa Vorholovim muzejom i Berovim kompjuterskim klubom Univerziteta Karnegi Melon. Dok su kamere snimale, oni su se ulogovali na kompjuter ne znajući šta ih čeka.
“Niko nije znao šta ćemo naći na tim diskovima.”
Ber kaže da je timu bilo potrebno vreme da razume softver korišćen za kreiranje slika.
“Ne samo što se oslanjamo na ideju da će digitalni mediji preživeti, druga stvar o kojoj ne razmišljamo je da će morati da postoji softver koji može da razume te digitalne podatke.
Posle odredjenog inženjerstva softvera u obrnutom smeru, tim je došao do dragocenog otkrića. Hefli kaže da je potrega za Vorholovom umetnošću u isto vreme čas istorije kao i priča upozorenja.
“Ako ne vodimo računa, tehnologija će zastareti i više nećemo moći da vidimo fotografije, te slike koje su nam tako drage i dragocene.”
Vorholove fotografije, ponovo nadjene i sačuvane u arhivi, mogu da se vide u najnovijem izdanju dokumentarne serije Karnegijevog muzeja umetnosti “Nevidljiva fotografija”, koje se zove “Trapped”. Serijal je dostupan na internetu.