"Vreme je za drugačiji format dijaloga Beograda i Prištine"

Premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Ista Mustafa, sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini (arhivski snimak)

Vreme je za drugačiji kvalitet dijaloga i Evropska unija u njemu treba da ima centralnu ulogu, rekao je predsednik Kosova Hašim Tači na sastanku sa šeficom Švedske diplomatije Margot Valstrom. S druge strane, i u srpskom civilnom društvu očekuju promenu formata razgovora gde neće kako kažu samo jedna strana biti dobitnik, u ovom slučaju, kako smatraju, Priština.

U saopštenju, dostavljenom medijima nakon razgovora Hašima Tačija i ministarke spoljnih poslova švedske Margot Valstrom, navodi se da je predsednik Tači je istakao da Evropska unija mora da zadrži centralnu ulogu u procesu dijaloga između Beograda i Prištine.

Imamo dobre odnose sa susednim državama, sa Srbijom smo angažovani u procesu dijaloga. Vreme je za drugačiji kvalitet tog dijaloga i on mora da se pretvori u proces pomirenja, prijateljstva i dobrosusedske saradnje između Kosova i Srbije”, rekao je Tači.

S druge strane Istoričar Aleksandar Gužić smatra da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo prekinuti i ceo proces vratiti pod okrilje Ujedinjenih nacija, jer je kako kaže, "ovim pregovorima više nego očigledno da Evropska unija i SAD podržavaju albansku stranu i da Srbi u tim pregovorima bez podrške neke velike sile nemaju šta da traže".

Istorija nas je naučila da mi bez pomoći neke velike sile, a u prošlosti je to konstantno bila Rusija, mi ne možemo da očekujemo neki povoljan dogovor za nas. Jedino sve pregovore vratiti u Ujedinjene nacije. Mi u EU nemamo nijednog saveznika koji bi negde podržao našu stranu”, kaže Gudžić za Glas Amerike.

Ni Brisel, ni Njujork već Kosovska Mitrovica treba da bude mesto gde Beograd i Priština treba da razgovaraju smatra urednica portala Kossev Tatjana Lazarević.

Sve što je u Briselu dogovoreno, svih ovih godina otkad je zapravo započeo sam politički dijalog na najvišem nivou, opravdanje za takav dijalog je bio da se pronađu održiva rešenja za stanovnike, za građane na terenu, dogodilo se upravo suprotno. Sve što je u Briselu dogovoreno otežalo je život građanima na terenu, i razlog zašto bi dijalog trebalo preusmeriti politički sa najvišeg nivoa tj. na najvišem nivou na sam teren, jeste upravo kako bi se olakšao život građanima”, rekala je Lazarevićeva za Glas Amerike.

Politikolog Stefan Filipović kaže da dijalog treba nastaviti, ali pod određenim uslovima koji su po njemu jasni, a to su da Priština sprovede sve svoje međunarodne obaveze uključujući kompletan Briselski sporazum, kao i svoje domaće obaveze prema srpskom narodu na Kosovu

“Kada kažem da se sprovede sve, ne mislim nužno samo na Zajednicu srpskih opština. Međutim tu postoje i mnoge druge stvari, pa čak i pre Briselskog dijaloga koje zvanične institucije u Prištini nisu poštovale. Dakle Ahtisarijev plan ili Ustav Kosova koji normira određene stvari, koje na Kosovu nisu ispoštovane kada je u pitanju srpska zajednica”, kaže Filipović.

Dijalog Beograda i Prištine prekinut je pre oko dva meseca Rezolucijom kosovske skupštine, zbog hapšenja Ramuša Haradinaja u Franuskoj po nalogu Interpola, a na zahtev pravosuđa Srbije, koje ga tereti za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu je Haradinaj oslobođen, ali još uvek nije određen datum nastavka dijaloga.