Dok broj slučajeva koronavirusa raste širom zemlje, Vrhovni sud je u sredu uveče zabranio državi Njujork da sprovodi određene restrikcije koje se odnose na broj ljudi koji mogu da prisustvuju službi u crkvama i sinagogama, u područjima teško pogođenim virusom.
Sudije su tu odluku donele većinom od 5 prema 4, a na strani većine je bila i nova sudija Ejmi Koni Beret. Troje liberalnih sudija i predsedavajući Džon Roberts bili su protiv.
Ovakva odluka označila je promenu smera suda. Ranije ove godine, dok je Rut Bejder Ginzberg, liberalna prethodnica sudije Beret, još bila u sudu, sudije su, sa 5 glasova za i 4 protiv odlučili da ostave na snazi restrikcije, uvedene zbog pandemije, koje su pogodile crkve u Kaliforniji i Nevadi.
Ne propustite: Najviše državne počasti za Rut Bejder GinzbergZbog odluke Vrhovnog suda, Njujork bi mogao da preispita restrikcije uvedene na broj vernika koji se dozvoljava u crkvama u područjima koja su žarišta koronavirusa. Međutim, efekat odluke suda je zapravo umanjen pošto katoličke i grupe ortodoksnih Jevreja koje su podnele tužbu zbog restrikcija, nisu više predmet tih mera.
Dioceza Bruklina i organizacija ortodoksnih Jevreja "Agudat Izrael" imaju crkve i sinagoge u delovima Bruklina i Kvinsa prvobitno označenim kao crvene i narandžaste zone. U tim crvenim i narandžastim zonama, država je ograničila prisustvo verskim službama na 10 i 25 ljudi. Međutim, te konkretne oblasti su sada označene kao žute zone, sa manje restriktivnim pravilima koje nijedna grupa nije osporila.
Sudije Vrhovnog suda privremeno su zabranle Njujorku da primenjuje restrikcije protiv tih grupa dok se njihove tužbe nastavljaju. Sud je u obrazloženju odluke rekao da restrikcije "izdvajaju verska mesta, koja dobijaju posebno oštar tretman."
Ne propustite: Senatski odbor odobrio nominaciju Beret za Vrhovni sud uprkos bojkotu demokrata"Članovi ovog Suda nisu stručnjaci za javno zdravlje i treba da poštujemo sud onih koji imaju posebnu specijalnost i odgovornost u ovoj oblasti. Ali čak i za vreme pandemije, Ustav ne može da se stavi u stranu i zaboravi. Restrikcije koje su ovde u pitanju, time što mnogima zapravo brane prisustvo verskim službama, predstavljaju udarac u srce garancijama verskih sloboda iz Prvog amandmana", navedeno je u obrazloženju odluke.
Kako se navodi, u crvenim zonama, crkva ili sinagoga ne mogu da primaju više od 10 ljudi dok zgrade za koje je procenjeno da su od vitalnog značaja za građane - od bakalnica do prodavnica za kućne ljubimce, mogu da ostanu otvorene bez ograničenog kapaciteta. A u narandžastim zonama, gde se broj ljudi dozvoljen u crkvama i sinagogama ograničava na 25, čak i firme koje nisu od vitalnog značaja mogu da same odluče koliko će ljudi primiti", napisale su sudije koje su glasale u korist podnosilaca tužbe.
Ne propustite: Vrhovni sud ponovo razmatrao Obamaker, malo verovatno da će ga ukinutiPredsedavajući sudija Roberts je napisao da "jednostavno nije bilo potrebe" za tim da sud preduzima korake. "Nijedna od verskih institucija identifikovanih u prijavi trenutno nije podvrgnuta ograničenju broja vernika, rekao je, dodajući da njujošrka organičenja na 10 i 25 osoba "zaista deluju neopravdano restriktivna".
"Guverner bi mogao da ponovo uvede te restrikcije, ali takođe možda i ne bi. Veoma je značajno pitanje da li treba preinačiti odluke zvaničnika za javno zdravlje, koje se odnose na to šta je neopohodno za javnu bezbednost u sred smrtonosne pandemije", napisao je.
Roberts i četvoro dugih sudija je napisalo odvojena objašnjenja svojih stanovišta. Sudija Beret nije.
Odluka Vrhovnog suda je pobeda za Rimokatoličku crkvu i sinagoge ortodoksnih Jevreja koje su tužile državu Njujork zbog restrikcija koje je uveo guverner Endru Kuomo 6. oktobra.
Ne propustite: "Mračni novac" u borbi za mesto u Vrhovnom sudu