Sud pokušava da utvrdi koliko daleko države mogu da odu u ograničavanju rada klinika na kojima se obavlja prekid trudnoće. Kako izveštava dopisnik Glasa Amerike Kris Simkins, pretres je privukao velike, glasne grupe gradjana ispred zgrade suda.
Debata o abortusu se usijala u Vrhovnom sudu, a i pristalice i protivnici prava na abortus vatreno izražavaju svoje stavove.
"Ljudi koriste svoju ličnu veroisposvest i verska uverenja da bi kontrolisali živote i tela drugih ljudi. Došla sam da kažem da je to pogrešna postavka”, ističe Dezon Dikson-Dialo, pristalica prava na abortus.
"Govorimo o skoro 60 miliona Amerikanaca kojima su životi nepravedno oduzeti”, kaže Liz Baur, protivnica tog prava.
Sudije Vrhovnog suda razmatraju da li zakon države Teksas, kojim se reguliše rad klinika za abortus, krši ustavno pravo žena na prekid trudnoće. Vrhovni sud legalizovao je abortus 1973. u čuvenom slučaju “Ro protiv Vejda.”
Medjutim, od tada su neke države, kojima većinom upravljaju republikanci, pokušale da ograniče kada i gde može da se vrši abortus, i uvedu strožije standarde za klinike i lekare koji u njima rade.
Teksaški zakon iz 2013. nalaže svim klinikama u državi da ispune standarde “hirurške ambulante” – što je skupa investicija. Zakonom se takodje traži od lekara koji vrše abortus da imaju privilegiju da primaju pacijente u obližnjim bolnicama. Zbog te dve odredbe mnoge klinike za abortuse bile su prinudjene da se zatvore.
Ejmi Hegstrom Miler je glavni podnosilac tužbe kojom se osporava teksaški zakon.
"Ti zakoni nisu smišljeni da zaštite zdravlje i bezbednost žena. Oni su doveli do toga da žene voze još dalje od svoje kuće, da duže odlažu abortus, a ponekad i da se okrenu načinima da same izazovu pobačaj.”
Teksaški zakon je iskopiralo još nekoliko država u okviru nedavnog talasa uvodjenja državnih ograničenja rada klinika za abortus.
Skot Keler, koji brani teksaški zakon pred sudom, kaže da je njegov cilj zaštita zdravlja žena.
"Ovde je glavno pitanje da li Teksas može da sprovede opravdanu regulativu pacijenata i poboljša njihovu bezbednost. A budući da 210 žena godišnje bude hospitalizovano zbog abortusa – Teksas to može.”
Protivnica prava na abortus, Elizabet Grejem iz organizacije "Pravo na život", kaže da cilj nije zatvaranje klinika na kojima se vrše abortusi.
"Ne želimo da žene misle da je abortus njihova jedina opcija kada donose tu tragičnu odluku. U najmanjoj meri, trebalo bi da očekuju da će se o njima dobro starati, da neće biti žrtve, osakaćene zbog loše izvedene procedure ili neodgovarajućih zdravstvenih uslova u klinikama.”
Medjutim, lekari koji vode klinike za abortus ističu da je prekid trudnoće bezbedniji od mnogih drugih medicinskih procedura, za koje ne postoji tako stroga regulativa.
Slučaj je dospeo pred Vrhovni sud posle iznenadne smrti Antonina Skalije, konzervativnog sudije koji je bio protivnik abortusa. Sa njegovim upražnjenim mestom, sud je trenutno ravnomereno podeljen izmedju četvorice konzervativnih i četvoro liberalnih sudija.
Ako Vrhovni sud ne bude mogao da donese odluku, presuda nižeg suda kojom je podržan teksaški zakon – ostala bi na snazi.