BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti razgovarali su u utorak u Briselu, na sastanku na kojem je usvojena Deklaracija o nestalim osobama i predstavljen Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je uz specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka prisustvovao nastavku dijaloga, u obraćanju posle sastanka je pozdravio usvajanje deklaracije, ocenivši da je pronalaženje i identifikovanje posmrtnih ostataka nestalih "uvek bio prioritet dijaloga i da nije bilo lako postići sporazum o tome".
"Konačno je vreme da se zatvori bolno poglavlje", poručio je Borelj.
Takođe je naglasio da su dve strane "preduzele važan i simboličan korak" ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
“To je dogovoreno pre deset godina. Na kraju, danas je Upravljački tim sastavljen od Srba sa Kosova predstavio stranama prvi nacrt. To nije konačan nacrt. To je početna tačka. Nacrt statuta Zajednica opština sa srpskom većinom", rekao je Borelj.
Predstavljanje nacrta, kako je naglasio, važan je korak sporazuma (iz Ohrida) i dodao da bi ZSO trebalo formirati u skladu sa ranijim dogovorima i postojećim evropskim modelima.
Ne propustite: Sporenja oko otvaranja mosta u Kosovskoj Mitrovici uoči nastavka dijaloga"Premijer Kurti je podelio svoje stavove o zaštiti prava sprskih zajednica na Kosovu i očekivano, stavovi strana su udaljeni po pitanju prirode Zajednice opština sa srpskom većinom. Nisam očekivao ništa drugo osim da strane iznesu različite stavove...Uprkos neslaganju, saglasili su se da počnu pregovore o budućnosti zajednice opština u bliskoj budućnosti uzimajući prvi nacrt kao početnu tačku u razgovorima ", napomenuo je Borelj.
Takođe je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog situacije na severu Kosova posle nedavnih lokalnih izbora.
"Imajući u vidu veoma mali odziv, jasno je da ovi izbori ne nude dugotrajno političko rešenje i imaju potencijal da dovedu do eskalacije i podriju sporazum iz Ohrida", naglasio je visoki predstavnik EU i pozvao obe strane na kompromis.
Predsednik Srbije rekao je da sastanci nisu bili laki i da je on "veoma zabrinut". Rekao je i da po "ključnom pitanju" formiranja Zajednica opština sa srpskom većinom je jasno da "Priština ne želi da ispuni svoju obavezu od prije deset godina."
"Meni je bilo jasno. Danas smo došli do zida. Za njih je u Nacrtu neprihvatljivo zbog kosovskog Ustava, da ne žele novu Republiku Srpsku. I onda smo došli do treće tačke, a to je trenutna situacija posle sramnih i nelegitimnih izbora na severu Kosova, gde je glasalo 3,4 posto. Kako da se prevaziđe trenutna situacija. EU je izašla sa svojim predlogom, ja sam prihvatio, Priština je to odbila", rekao je predsjednik Srbije nakon sastanka, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dodao je i da se nada da će do naredne runde na tehničkom nivou da bude reakcija drugih koji bi mogli da “utiču na promenu takvih stavova”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom (Foto: newsroom.consilium.europa.eu)
"Inače se plašim da smo svi u velikom ćorsokaku. Nisam optimista, ali mogu da obećam da ćemo dati sve od sebe da sačuvamo mir i stabilnost", rekao je Vučić.
Na pitanje kakva je sudbina Nacrta statuta zajednice, Vučić je rekao "ili će se prihvatiti ono što je dogovoreno 2013. i 2015. ili je kraj svega". On je naveo i da će se nastaviti sa traganjem za rešenjem, ali da se to rešenje večeras nije videlo.
Na pitanje kakvo rešenje EU je ponudila, u kontekstu izbora na severu Kosova, Vučić je rekao da će o tome govoriti u narednim danima. Vučić je ponovio da će Srbija selektivno primenjivati Ohridski sporazum, dodajući da i Kosovo odbija da formira Zajednicu. On je izjavio i da je svestan da je taj sporazum deo pregovaračkog okvira i da od toga zavise i evrointegracije zemlje, prenosi dopisnica RSE iz Brisela.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da nacrt statuta, koji je predstavio Upravljački tim, pokazuje "želju Srbije za stvaranjem Republike Srpske". Prema njegovoj oceni, taj statut ne ide u korist Srba na Kosovu, već u korist Srbije.
Premijer Kosova Aljbin Kurti sa visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom (Foto: https://newsroom.consilium.europa.eu)
"Republika Srpska na Kosovu ne može. Mi smo jedna suverena, nezavisna, demokratska država… Ja sam premijer svih građana Kosova, bez obzira na nacionalnu pripadnost, religijsko opredeljenje ili poreklo. Znači, bez obzira i u kojoj opštini žive. Ideja da su neki Srbi važniji od drugih jer žive u određenoj opštini je segregacija među srpskom zajednicom", rekao je Kurti, prenosi RSE.
Poručio je da će još jednom pročitati statut uz napomenu da se on zalaže za poštovanje prava svih zajednica a ne pojedinih Srba.
"Ne teritorijalna autonomija, to je moje duboko ubeđenje", rekao je on.
Kurti je podvukao da je statut za formiranje Zajednice "suštinski nespojiv sa Ustavom Kosova".
"Predložio sam nacrt vizije kakve vrednosti i principi treba da se zastupaju, kakav treba da bude okvir koji reguliše pitanje nevećinskih zajednica, odnosno srpske zajednice na Kosovu", rekao je Kurti, a prenosi RSE.
Usvojena Deklaracija o nestalim osobama
Na početku sastanka Vučića i Kurtija usvojena je Deklaracija o nestalim osobama. Borelj je pozdravio usvajanje deklaracije i poručio da su Vučić i Kurti "potvrdili značaj rešavanja sudbine preostalih nestalih osoba".
"Obe strane prepoznale su da je pitanje nestalih osoba humanitarno i naglasile hitnu potrebu da se ulože zajednički napori da se ublaži situacija u kojoj se nalaze pogođene porodice i šira zajednica", naveo je Borelj u izjavi.
Takođe je dodao da su predsednik Srbije i premijer Kosova obavezali da će operativne detalje usaglasiti na narednom sastanku o normalizaciji odnosa, na nivou glavnih pregovarača.
"Od 6.065 slučajava nestalih osoba u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 1.621 je i dalje nerešen. Više od 20 godina kasnije, njihove porodice i dalje žive u tuzi i ne znaju gdj su njihovi voljeni. Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih članova, kao i šire društvo", poručio je Borelj i naglasio da rešavanje pitanja nestalih nije samo humanitarna obaveza, već je i ključno za "pomirenje i poverenje" među ljudima.
Tekst Deklaracije predsednika Srbije i premijera Kosova o nestalim osobama
Naglašavajući značaj rešavanja sudbine nestalih osoba da bi se okončale patnje njihovih voljenih i podstaklo dugotrajno pomirenje i mir,
Imajući u vidu da se ovom deklaracijom poštuje shvatanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC) o nestalim osoba, koje obuhvata osobe koje su prisilno nestale,
Podsjećajući da će sve kategorije nestalih osoba biti tretirane sa jednakim prioritetom,
Prepoznajući važan rad obavljen kroz Radnu grupu o nestalim osobama, kojom je predsjedavao ICRC,
Ohrabrujući saradnju sa drugim relevantnim faktorima u oblasti nestalih osoba, naročito Međunarodnom komisijom o nestalim osobama (ICMP),
Prepoznajući da je pitanje nestalih osoba humanitarno,
Ističući hitnu potrebu za dodatnim naporima da se ublaže patnje porodica,
Zajedno se obavezujemo:
- Da ćemo osigurati punu primjenu odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih osoba,
- Da ćemo blisko sarađivati u identifikaciji grobova i praćenju iskopavanja,
- Da ćemo osigurati puni pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu da se pronađu i identifikuju preostale osobe nestale u vremenskom periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. To obuhvata sve materijale, bilješke, naredbe, dokumenta, video snimke, audio snimke i bilo koje druge dokumente uključujući one sa povjerljivim statusom, u posjedu institucija obje strane, a koji su relevantni u ovom kontekstu,
- Da ćemo na raspolaganje staviti svu domaću i međunarodnu dokumentaciju značajnu za utvrđivanje sudbine nestalih osoba,
- Da ćemo koristiti satelitske podatke, LIDAR i drugu savremenu tehnologiju za otkrivanje masovnih grobnica,
- Da ćemo omogućiti i ohrabrivati aktivni angažman porodica nestalih osoba u procesu identifikacije njihove sudbine,
- Da ćemo adekvatno osigurati prava i pobrinuti se za potrebe porodica nestalih osoba,
- Da ćemo osnovati i sarađivati kroz zajedničku komisiju, kojom predsjedava Evropska unija i nadzire ICRC, sa ciljem da se podrže napori u rešavanju sudbine preostalih nestalih osoba,
- Da ćemo pratiti i podržati rad i napredak Radne grupe o nestalim osobama kroz zajedničku komisiju. U tom kontekstu, strane će razmotriti i ažurirati opšti ovir Radne grupe.
Operativni detalji biće usaglašeni na narednom sastanku u okviru Dijaloga o normalizaciji odnosa, uz posredovanje EU, navodi se u tekstu deklaracije objavljenom na sajtu Evropske unije.
Tema razgovora bila je i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) čiji je nacrt predstavio Upravljački tim - predviđen Briselskim sporazumom.
Danijela Vujičić iz Upravljačkog tima za nacrt statuta rekla je da su nakon "pet godina imali priliku da predstave Nacrt završen 2018. godine."
“Posle 30 minuta, koliko je EU dala za ovaj format, bilo je nemoguće da predstavim 67 člana i devet poglavlja Nacrta Statuta Zajednice. Veliki posao na samoj delegaciji sada je da iščita član po član.” Precizirala da je nacrt rađen četiri meseca, od aprila 2018 do avgusta 2018. godine, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Očekivanja uoči susreta
Specijalni izaslanik Miroslav Lajčak napisao je na Fejsbuku, dan uoči susreta u Briselu, da je sastanak"posebno važan". Kako prenosi RTS, Lajčak je za agenciju Hina izjavio da ne zna šta sadrži nacrt Upravljačkog tima o ZSO, ali "da bi trebalo da bude prihvatljiv za obe strane i u skladu sa evropskim standardima".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred put u Brisel objavio snimak na Instagramu, uz komentar da će "biti teško".
"Protiv nas su svi veliki na Zapadu. Ipak, na našoj strani su pravo i pravda. Još više i važnije od toga, oni ne razumeju koliko je snažna ljubav prema slobodi i koliko jako i čvrsto možete da je čuvate, uprkos svim pritiscima. Živela Srbija!", objavljeno je na Instagramu.
Kurti se oglasio na Tviteru dan uoči sastanka, porukom o pripremama za razgovor.
"Priprema za pregovore je složena i jednostavna: složena jer je između ostalog uključena velika količina informacija i detalja, ali jednostavna jer su želje Kosova jasne, iskrene i plemenite", napisao je Kurti.
Dan uoči dijaloga, na Tviteru se oglasio i specijalni savetnik u Stejt departmentu Derek Šole, koji je napisao da je razgovarao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem "o sastanku o normalizacij odnosa sa Srbijom kroz dijalog pod okriljem EU, važnosti momentalnog osnivanja Zajednice srpskih opština i snažnom partnerstvu Kosova i SAD".
Šole je protekle nedelje, kako je objavio na Tviteru, razgovarao i sa predsednikom Srbije i istakao važnost formiranja ZSO. Takođe je rekao da očekuje konstruktivan sastanak 2. maja u Briselu.
U Briselu je u utorak i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar koji se uoči nastavka dijaloga sastao sa premijerom Kosova.
Zajednica srpskih opština dogovorena je u Briselu 2013. godine, ali nije formirana. Evropski predlog za Kosovo, koji su Vučić i Kurti usmeno prihvatili krajem februara, takođe propisuje obavezu Prištine da formira ZSO, a to je i jedna od tačaka dogovora iz Ohrida o implementaciji evropskog predloga.
Kosovski zvaničnici tvrde da ZSO nije u skladu sa ustavom, a kosovski premijer Kurti je dan uoči sastanka rekao da "neće dozvoliti formiranje još jedne Republike Srpske", prenosi N1.
Predstavnici Srbije i Kosova će se sastati nakon lokalnih izbora na severu Kosova koje su Srbi bojkotovali, a u četiri opštine sada su na vlasti Samoopredeljenje i DPK.
Ne propustite: Kosovski analitičari o lokalnim izborima: Produbljivanje krize, treba izvući poukeLokalni izbori u četiri opštine na severu Kosova raspisani su pošto su Srbi u novembru 2022. napustili institucije, zbog tadašnje krize sa registarskim tablicama. Srbi su bojkotovali lokalne izbore, a kao uslov za povratak u institucije tražili su formiranje ZSO.
Tenzije su povišene i krajem prošle nedelje kada je nova većina u skupštini severne Kosovske Mitrovice, na čelu sa Samoopredeljenjem, usvojila predlog da se otvori za saobraćaj most na Ibru - koji deli severni i južni deo grada. Srpska lista i zvanični Beograd su optužili kosovsku vlast da želi da protera Srbe i naruši mir.