Drašković: Sudbina regiona zavisi od Srbije

  • Branko Mikašinović

Drašković: Samo su dve opcije moguće: prva je da se ceo region evropeizuje, a toga ne može biti bez Srbije; i druga je da se cela Evropa balkanizuje.

O procesu evropskih integracija Srbije, predstojećim pregovorima Beograd-Priština i mogućim posledicama izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa predsednikom Srpskog pokreta obnove, Vukom Draškovićem, koji je prisustvovao prošlonedeljnom molitvenom doručku.

Drašković: „Ono što ja znam jeste da je Evropa spremna da u dosta čemu možda progleda Srbiji kroz prste jer je svesna činjenice da sudbina celog regiona, zapadnog Balkana, a to je bivša Jugoslavija bez Slovenije, sa pridodatom Albanijom, zavisi od Srbije. Ako nema evropeizacije Srbije, nema evropeizacije celog ovog regiona, i onda se zapravo od malog problema stvara veliki problem, jer su samo dve opcije moguće: Prva je da se ceo region evropeizuje, a toga nemože biti bez Srbije; i druga je da se cela Evropa balkanizuje s obzirom na istorijski talenat ovoga regiona za destrukciju."

Glas Amerike: Da li mislite da će doći do ozbiljne istrage u vezi sa izveštajem Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu i kako će se to sve odraziti na buduće pregovore?

Drašković: “U celom svetu nema do kraja ozbiljnih istraga zločina ni progona zločinaca jer je savremeno, takozvano humanizovano pravo više na strani zaštite prava zločinaca, nego zaštite prava žrtava. Znači, do nekakve istrage će doći, ali nemojmo očekivati da će to biti otkriće Amerike i da će to biti preozbiljna istraga, kao što nismo imali preozbiljne istrage, zaista, ni za one zločine iz prošlog rata u Jugoslaviji kada je ubijeno na desetine hiljada ljudi, a po nekima i do dvesto hiljada, i kada je status izbeglica dobilo zapravo nekoliko stotina hiljada ljudi.”

Glas Amerike: Kako će se ovaj izveštaj i istraga odraziti na medjunarodni položaj Kosova i na spoljnu politiku Srbije u vezi sa tim?

Drašković: “Ne verujem da će biti nekih komplikacija za medjunarodni položaj Kosova. Zašto - zato što medjunarodni položaj Srbije, njen medjunarodnopravni subjektivitet nisu doveli u sumnji ni zločini za koje je nesumnjivo dokazano da ih je počinlia srpska strana u prošlom ratu, pa i na Kosovu. Konačno, izveštaj Martija Ahtisarija, prvi deo, gotovo trećina tog izveštaja posvećena je srpskim zločinima na Kosovu. Ono što je dobro jeste što je razbijena crno-bela slika da su u kosovskom ratu postojali na jednoj strani varvari - to su bili Srbi, i ubice, a na drugoj strani su bili andjeli i žrtve, a to su bili Albanci. E, sada su se i andjeli i varvari pomešali, tako će se u pregovore, odnosno dijalog izmedju Beograda i Prištine, ući sa jedne realnije pozicije kad su u pitanju počinjeni zločini i jednih i drugih.”

Glas Amerike: Kako ocenjujete srpsko-američke odnose u ovom trenutku?

Drašković: “Oni, srećom, napareduju, ali ne onom brzinom koja bi bila neophodna i koja bi bila u državnom interesu Srbije. Ta sporost je ipak posledica nespremnosti, pre svega, Beograda, na velike i krupne iskorake u gradjenju novih mostova i nove politike prema Vašingtonu i SAD, tradicionalnom i istorijskom savezniku Srbije. Mi se još u Beogradu nismo oslobodili tog prokletog nasledja 90-tih godina. Ako za trenutak zanemarimo te 90-te godine, mi ćemo da vidimo da ceo taj prethodni period istorije karakterišu izvanredni odnosi SAD prema Srbiji i, generalno, prema srpskom narodu u oba svetska rata. Konačno, SAD su imale i poseban odnos i prema generalu Mihajloviću i onoj poraženoj i oklevetanoj Srbiji posle drugog svetskog rata. A onda su dospele te devedesete i politka koja je zapravo prekinula te odnose, a ta politika je kreirana u Beogradu, a ne u Vašingotnu. Mislim da smo mi još uvek zarobljenici i taoci onoga što se zove antisrpsko ponašanje Amerike od 90-te do 2000-te godine, bombardovanje Srbije od strane NATO alijianse, a to znači SAD. Naravno, da je velika senka i na samom Vašingtonu za to bombardovanje, ali istovremeno mi se još nismo usudili da kažemo svom narodu, da je ta odgovornost Vašingtona tim veća što je učinio ono što je provocirao Milošević da se desi i što je Milošević i želeo. Ja vam kažem, u to vreme bio sam potpredsednik savezne vlade, ponavljam, Milošević je bio srećan što je zapad zagrizao udicu, što će bombardovati Srbiju, rekao je da je to sjajna prilika da izgubimo Kosovo, a da za izgubljeno Kosovo okrivimo Ameriku i zapad i raspirimo anti-američka i antizapadna osećanja i strasti i Milošević je u tome uspeo, a mi još nismo uspeli da razobličimo tu satansku njegovu strategiju."