"Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru", "Solidarnost" i "Odgovornost", poruke su upućene sa skupa povodom dvadeset devete godišnjice stradanja grada Vukovara u Hrvatskoj, koji je organizovala nevladina antiratna organizacija "Žene u crnom" u centru Beograda.
Njihovu uličnu akciju, u najpoznatijoj beogradskoj šetališnoj zoni Knez Mihajlovoj, obeležili su transpranetni sa jasnim porukama i - ćutnja.
Staša Zajović, koordinatorka organizacije Žene u crnom, istakla je da je ključna poruka skupa da nikada neće biti zaboravljeno da su 21. septembra 1991. godine tenkovi JNA zasipani cvećem kada su otišli da razaraju ovaj grad.
Ne propustite: Protest u Vukovaru zbog nekažnjavanja ratnih zločina"Mi smatramo da je neophodno da se podsetimo ne samo na stradanje i uništavanje jednog grada, nego i da od nadležnih institucija države Srbije zatražimo, to jest da ponovimo ono što tražimo svake godine, a to je da se pokrenu sudski postupci za osnivanje logora u Srbiji i za hrvatske zarobljenike, za njihovo mučenje i ubijanje - budući da postoji obilje podataka o osobama koje su bili komandanti tih logora", izjavila je Zajović.
Po njenim rečima niko od visokih civilnih i vojnih vlasti nije odgovarao za zločin u Vukovaru, što je, kako je istakla Zajović propust i Haškog tribunala.
"Mi mislimo da država štiti one koji su odgovorni za ovaj zločin, da tu postoji obilje podataka. Takođe je neophodno da se otvore voijne arhive, kako bi se utvrdile istine o masovnim hrvatskim grobnicama u Srbiji", dodala je Zajović upravo u trenutku kada je jedan prolaznik nogama brisao poruku Žena u crnom ispisanu solju na pločniku.
Za šta je Šljivančanin osuđen?
Veselin Šljivančanin, bivši oficir nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, pušten je na slobodu jula 2011. pošto je u zatvoru proveo sedam godina zatvora - odnosno izdržao dve trećine zatvorske kazne u Hagu.
Šljivančanin je bio osuđen na deset godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, kod Vukovara, u jesen 1991.
Prvobitna zatvorska kazna koja mu je bila određena 2009. iznosila je sedamnaest godina, ali je sud posle vanrednog preistpitivanja preinačio, što je prvi takav slučaj u istoriji Tribunala.
"Evo vidite kakva je klima u ovoj zemlji", prokomentarisala je Zajović taj čin.
Pored krivične pravde, nastavila je Zajović, potrebno je da se doprinese demontiranju laži, falsifikovanju, minimiziranju i relativiziranju tih događaja.
U tom kontekstu ona je pomenula bivšeg pukovnika Veselina Šljivančanina, koji je, kako je rekla, primljen u Glavni odbor vladajuće Srpske napredne stranke.
"Njemu SNS daje svuda prostor ne samo da vrši reviziju sudski utvrđenih činjenica, nego da blati žrtve Vukovara, kao i one koji podržavaju žrtve Vukovara od 1991. godine", istakla je Zajović.
Skup je protekao mirno, a desetak policajaca je iz pozadine pratilo šta se dešava u centru Beograda.
Rat u Vukovaru
Opsada Vukovara trajala je od sredine avgusta do 18. novembra 1991. godine. Grad na čijoj teritoriji se nalazilo oko 1.800 hrvatskih policajaca i vojnika, pripadnika 204. vukovarske brigade, bio je na udaru avijacije, tenkovskih jedinica i pešadije nekadašnje JNA, paravojnih jedinica i pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane.
Prema zvaničnim podacima hrvatske strane - tokom tri meseca opsade i sukoba poginulo 2.717 ljudi - dok ih se oko 500 vodi kao nestalo.
Grad Vukovar vraćen je pod hrvatsku kontrolu u procesu vođenom pod okriljem Ujedinjenih nacija nazvanim "Mirna reintegracija hrvatskoga Podunavlja" koji je trajao dve godine - od januara 1996. do januara 1998.