Kreveti, šatori i maske za disanje dopremljeni su na istočnokaripsko ostrvo Sent Vinsent, koje zvaničnici treba da počnu da dele u subotu, dan nakon što je snažna eksplozija vulkana Le Sifrije ugrozila živote hiljada ljudi koji su se evakuisali iz svojim domova po nalogu vlade.
Zemlje u rasponu od Antigve do Gvajane nude pomoć isporukom potrepština svom susedu ili pristajanjem da privremeno otvore svoje granice za oko 16.000 evakuisanih koji su bežali iz mesta prekrivenih pepelom sa onoliko ličnih stvari koliko su mogli da spakuju u kofere i ruksake.
Vulkan, koji je posljednji put eruptirao 1979. godine, neprestano je tutnjao dok su stručnjaci upozoravali da bi se eksplozivne erupcije mogle nastaviti danima ili možda nedeljama. Prethodna erupcija 1902. godine ubila je oko 1.600 ljudi.
"Prvi prasak nije nužno najveći prasak koji će dati ovaj vulkan", rekao je Ričard Robertson, geolog sa Seizmičkog istraživačkog centra Univerziteta Zapadnoindsijskih ostrva, tokom konferencije za novinare.
Premijer Ralf Gonslejvs zatražio je od ljudi da ostanu mirni, imaju strpljenja i da nastave da se štite od koronavirusa, izražavajući zadovoljstvo time što nije zabeležena nijedna smrt ili povreda nakon erupcije na severnom vrhu Sent Vincenta, dela ostrvskog lanca koji uključuje Grenadine i dom je više od 100.000 ljudi.
"Poljoprivreda će biti teško pogođena, a možda ćemo imati i gubitak životinja, pa ćemo morati da popravljamo kuće, ali ako imamo život i imamo snage, vratićemo ga zajedno, jačem, zajedno", rekao je rekao je u intervjuu za lokalnu stanicu NBC Radio.
Gonslejvs je rekao da bi, u zavisnosti od štete uzrokovane eksplozijom, moglo proći i do četiri meseca pre nego što se život vrati u normalu. Od petka je 2.000 ljudi boravilo u 62 vladina skloništa dok su četiri prazna broda za krstarenje plutala u blizini, čekajući da druge evakuisane odvezu na obližnja ostrva. Oni koji su boravili u skloništima testirani su na Kovid 19, a svi koji imaju pozitivne testove biće odvedeni u izolacioni centar.
Prva eksplozija dogodila se u petak ujutro, dan nakon što je vlada naredila obaveznu evakuaciju na osnovu upozorenja naučnika koji su uočili vrstu seizmičke aktivnosti pred zoru u četvrtak, što je značilo da je magma u pokretu blizu površine. Eksplozija je izbacila pepeo više od sedam kilometara u nebo, a munje su sevale kroz visoki oblak dima kasno u petak.
Vulkanska aktivnost bila je uzrok otkazivanja nekoliko letova, dok je pad pepela ograničio evakuaciju u nekim oblastima zbog loše vidljivosti. Zvaničnici su upozorili da bi Barbados, Sveta Lucija i Grenada mogli da primete lagani pepeo dok je vulkan od 1.220 metara nastavio da tutnji. Očekivalo se da će se većina pepela krenuti prema severoistoku u Atlantski okean.
Le Sifrije je prethodno imaoerupciju u decembru, što je među ostalim navelo stručnjake iz celog regiona da analiziraju nastanak nove vulkanske kupole i promene na njenom kraterskom jezeru.
Istočni Karibi imaju 19 živih vulkana, uključujući dva podvodna u blizini ostrva Grenada. Jedna od njih, Kik 'Em Dženi, aktivna je poslednjih godina. Ali najaktivniji vulkan od svih su Sifrije hils u Montseratu. Neprekidno je eruptirao od 1995. godine, srušivši glavni grad Plimut i ubivši najmanje 19 ljudi 1997.