Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa šefom ruske države Vladimirom Putinom u Kremlju u Moskvi. Srpski predsednik je izjavio da “smo veoma daleko od bilo kakvog rešenja za Kosovo”, ali i objasnio da je na sastanku bilo reči o konkretnim koracima o kojima, kako kaže, ne može da govori.
Vučić je novinarima u Moskvi rekao da je ruskog predsednika upoznao do najsitnijih detalja o kompletnoj situaciji na Kosovu, o tome šta veliki svetski igrači žele, kakva je uloga Rusije i kakvu podršku Srbija očekuje.
"Mislim da je ovo poruka ne samo Putinu, nego i celom svetu i da je dvostruka. Očigledno je da su došli u neku fazu pregovora gde nešto treba prelamati. Ovaj način, da iz Moskve kažeš da su pregovori došli u ćorsokak i da ne idu, dosta je snažna poruka i Zapadu i Moskvi - po principu, evo imamo prijatelja, ako mislite da smo sami i možete da nam radite šta hoćete, grešite. Zato mislim da je to pokazatelj da se nešto dešava, odnosno da se ne dešava i da treba neke stvari pomeriti sa mrtve tačke”, kaže Jovan Kovačić, predsednik East West Bridge i član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije.
Iako zapadne zemlje vrše pritisak na Srbiju i Prištinu da postignu sporazum prihvatljiv za obe strane i očekuju da kosovsko pitanje bude što pre rešeno, srpski predsednik očigledno ima drugačije mišljenje, a možda su, kako objašnjava Kovačić, pregovori zaista pri kraju i da se samo utvrđuju pozicije.
“Zato mislim da je to pokazatelj da se nešto dešava, odnosno da se ne dešava i da treba neke stvari pomeriti s mrtve tačke. A možda i grešim. Može biti da, kao što to i biva u mirovnim pregovorima koji se vode daleko od očiju javnosti, da se bližimo kraju, kada svi kada svi žele da izvuku maksimum iz svojih pozicija. Ali to su sve spekulacije”, objašnjava Kovačić.
S obzriom da će Kina sledećeg meseca biti predsedavajuća svetske vlade i u dnevni red će uvrstiti izveštaj generalnog sekretara o situaciji na Kosovu, možda srpski predsednik očekuje od Rusije pomoć kada je u pitanju Savet Bezbednosti Ujedninjenih nacija, ali je veliko pitanje šta time može da se postigne.
“Kada je reč o KiM, nažalost, malo šta može da se uradi, a što bi podrazumevalo neku promenu u odnosu na tekuću situaciju. Rusija je u nezavidnoj poziciji, ophrvana geopolitičkim, ekonomskim, demografskim i drugim problemima. Jedina pomoć u ovom pogledu može biti veto kojim raspolaže u Savetu Bezbednosti, ali to ne bi podrazumevalo promenu, već konzerviranje tekućeg. Mogli bi očekivati zahtev predsednika Rusije da se dodatno 'razmisli' o pitanju podele, jer bi u situaciji podele Rusija ostala bez najznačajnijeg oruđa u borbi za uticaj u Srbiji”, kaže Saša Mirković iz Centara za antiautoritarne studije.
Kovačić kaže da je srpska pozicija u pregovorima mnogo bolja nego ranije, između ostalog i zbog prijateljstva s Kinom, ali ne vidi da upotreba veta od ruske strane u SBUN može da pomogne rešavanju konflikta.
“Rusija nije mnogo puta ulagala veto, koliko je pretila njime. Dovoljna je samo pretnja ponekad u visokoj diplomatiji. Položaj Srbije je sada sigurno mnogo drugačiji i to na bolje, u odnosu na pregovore pre. Međutim, dolazimo na ono što niko ne želi, a to je stanje zamrznutog konflikta”, kaže Kovačić.
Problem koji Rusija ima sa Krimom, a koji pokušava da opravda time da Kosovo i Krim nisu za poređenje, može biti kamen spoticanja u odnosima Srbije i Rusije. Neki analitičari tvrde da bi Rusija najradije da vidi Kosovo priznato kao nezavisnu državu, jer bi time opravdali aneksiju Krima.
“To se logično nameće i tu nema nikakve ljutnje. Ljudi misle da postoji autentična ljubav između naroda i nacija. U svetu postoji samo interes, trenutni, dugoročni ili kratkoročni, sve zavisi kako se dve zemlje dogovore. Nas mnogo toga vezuje sa Rusijom, ali nas isto tako mnogo toga vezuje i sa Zapadom. Nama je u interesu da rešimo odnose sa Kosovom, pre nego što dođe Krim na tapet, jer u tom slučaju i mi gubimo jedan ozbiljan pregovarački argument”, objašnjava Kovačić.