Američka agencija za nacionalnu bezbednost NSA, privodi kraju masovno prikupljanje podataka miliona Amerikanaca, koji obuhvataju datum, vreme i trajanje telefonskih razgovora, pošto Kongres nije usvojio reformu ili produžio program, koji ističe 1. juna. Zakonodavci su otišli na jednonedeljnu pauzu pre nego što su se pozabavili time i pitanje je da li će po povratku u Vašington bilo koja predložena mera moći da dobije potrebnu podršku oba doma Kongresa.
Glasanje u Senatu obavljeno posle ponoći između subote i nedelje bilo je poslednji neuspeli pokušaj da se rok trajanja pomenutog programa Nacionalne bezbednosne agencije produži za dva meseca. Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel bio je zapanjen ishodom.
“Ovo je period ogromne opasnosti, jer znamo šta se u svetu događa. Znamo za pokušaje ovde kod nas. Kolege da li se zaista zalažete za gašenje ovog zakona?“
Odgovor republikanskog senatora Renda Pola bio je - gromoglasno “da”.
“Svaki Amerikanac ispada nekako sumnjiv, jer skupljamo informacije o svim Amerikancima. U istoriji naroda se događa da strah i pasivnost idu na ruku širenju vlasti na uštrb slobode i privatnosti”.
Pol je govorio na tu temu 10 sati bez prestanka, podsećajući na negodovanje javnosti kada je 2013. bivši službenik NSA Edvard Snouden obelodanio program.
Predsednik Barak Obama smatra da prikupljeni podaci treba da ostanu u arhivi kompanija za telekomunikacije i da vladine agencije ne mogu da ih pregledaju bez odobrenja specijalnog suda. Predstavnički dom je upravo usvojio takav zakonski predlog, koji je odbačen u Senatu, gde su neki, poput republikanskog senatora Džefa Sešnsa, isticali bezbednosne argumente.
“Rekao bih pre svega da je sasvim razumno da vlada prikuplja dokaze da bi sprečila napad, kakav što je bio 11. septembra, u kojem bi mogle da budu ubijene hiljade Amerikanaca”.
Nesloga u vezi sa programom domaćeg prisluškivanja samo je dokaz raskoraka između Kongresa i američke javnosti, tvrdi demokratski senator Petrik Lejhi.
“Nije važno iz koje ste države. Kada pitate Amerikance da li su za prikupljanje telefonskih podataka, zna se odgovor: ‘naravno da ne’.”
Senatori se vraćaju dan ranije kako bi još jednom pokušali da izglasaju reformu NSA, svega nekoliko sati pre isteka roka 1. juna. Ali, bez obzira na ishod u Senatu, Džon Bejner ne garantuje akciju u Predstavničkom domu.
“Predstavnički dom je uradio svoje, na redu je Senat. Ukoliko budu preduzeli akciju razmotrićemo je i odlučiti šta dalje”.
NSA prikuplja podatke o telefonskim razgovorima zahvaljujući jednom članu takozvanog Patriotskog zakona, koji je usvojen posle terorističkih napada 11. septembra 2001.