Fotografije koje prikazuju kako nestašica vode utiče na ljude širom planete izložene su u Long Biču u Kaliforniji u Pacifičkom akvarijumu.
Stanovnici zapadnog dela Sjedinjenih Država, neprestano misle o vodi s obzirom da su je jedva videli u poslednjih nekoliko godina.
“Ovo je očigledno najgora suša u istoriji Kalifornije”, kaže bivši generalni sekretar Sekretarijata za vodu u Long Biču Kevin Votijer.
Ali američki zapad nije jedino mesto koje vapi za vodom.
“Više od polovine svetske populacije živi u oblastima sa problematičnim pristupom vodi, i prema podacima Ujedinjenih nacija, taj broj će se povećati za dve trećine do 2025. godine, za manje od 10 godina od danas”, ističe Džeri Šubl iz Pacifičkog akvarijuma.
Snimci fotografa magazina National Geogrpahic, prikazuju potrebu za vodom širom sveta. Organizator izložbe je fondacija Anenberg.
“Sama ideja da neki ljudi posvete ceo život, ceo dan, hodajući u potrazi za pijaćom vodom je nešto što mi ne možemo da shvatimo”, kaže Kamil Lauri iz fondacije Anenberg.
Količina vode na našoj planeti nije se promenila milijardama godina, međutim odnos slatke i slane vode jeste, objašnjava Džeri Šubl iz Pacifičkog akvarijuma. Postoje i drugi faktori za manjak slatke vode.
„U velikom delu planete nestašica pitke vode je nadolazeća kriza koja će postajati sve gora zbog klimatskih promena i porasta svetske populacije“, ističe Šubl.
Šubl objašnjava da većina svetske populacije živi u zemljama koje dele vodene površine, ali da ogroman broj tih zemalja nema sporazume o raspodeli te vode.
“A mnoge te oblasti se nalaze u područjima u kojima vladaju politički nemiri: severna Afrika, Rog Afrike, Arabijsko poluostrvo i jugozapadna, centralna i južna Azija. Predviđa se da će se sveukupna populacija u tim oblastima utrostručiti do kraja ovog veka. Dakle, nestašica vode mogla bi da podstakne regionalne i međunarodne konflikte”.
Naučnici kažu da je prvi korak u rešavanju krize sa vodom vežbanje konzervacije. Desalinizacija morske vode je druga opcija, ali za to se plaća cena, ističe Kevin Votijer, koji je bio upravnik sekretarijata za vodu Long biča 14 godina.
“Koštalo bi barem dva ili tri puta više da se ukloni so iz morske vode nego ako biste uvozili vodu. Desalnizacijom morske vode se i povećava zagađenje”.
Šubl ističe da problem globalne nestašice vode može da se reši isključivo ako zemlje rade zajedno.
“Mogli bismo da snebdemo pijaćom vodom svaku osobu na planeti i da bude dovoljno vode za uzgajanje hrane. Ali to zahteva novac, tehnologiju, političku volju i saradnju. Da bismo naučili kako da delimo mora da postoji kooperativno donošenje odluka između različitih vlada”.
Šubl još jednom podseća da je saradnja od kritične važnosti jer će kriza oko nestašice vode samo da se pogorša.