Pre pedeset godina, knjiga "Mistika žene" podstakla je nacionalnu debatu o ulogama polova i pokrenula pokret za jačanje uloge žena kod kuće i na radnom mestu.
Tokom proteklih pet decenija, knjiga Mistika žene prodata je u više od 3 miliona primeraka i inspirisala je milione žena da se bore za svoja prava. Novinarka Glasa Amerike istražuje relevantnost feminizma u Sjedinjenim Državama i širom sveta pedest godina kasnije.
1950-ih mnoge obrazovane i dobrostojeće žene nisu bile zadovoljne ulogom domaćice i majke. Novinarka Beti Fridan istraživala je razloge tog nezadovoljstva i ponudila odgovor u knjizi objavljenoj 1963. - Mistika žene.
„Čitala sam tu knjigu 70-ih godina kad sam počela da studiram prava.“
Stefani Ortoleva nije dopustila da je slepoća spreči da ostvari uspešnu karijeru pravnika. Ona kaže da je knjiga Beti Fridan predstavljala novi pomak u američkom društvu.
„Takodje je pokrenula veoma važna pitanja o tome da se žene tretiraju kao objekti, koji se oblače ili su neka vrsta igračke umesto da se predstavi imidž žena kao jakih i uticajnih osoba.“
Ortoleva sebe smatra snažnom feministkinjom. To uverenje deli i njen suprug Frenk Dela Pena, sa kojim je već 30 godina u braku.
„Uvek sam nastojao da podržim žene i njihove ciljeve. Ne biste želeli da vaša ćerka bude podvrgnuta stereotipima o ulogama polova.“
Ženski pokret je zabeležio značajan napredak tokom proteklih pedeset godina. Žene su sada aktivne u profesijama kojima su prethodno dominirali muškarci.
„Beležimo odredjeni politički napredak. Takodje napredujemo na planu reproduktivnog zdravlja. Ekonomska ravnopravnost se poboljšava“, kaže Stefani.
Medjutim, još uvek nismo na istom nivou sa muškarcima, ističe Suzan Motet, predsednica vašingtonskog ogranka Nacionalne organizacije žena, poznate po skraćenici NOW, u čijem je osnivanju pomogla Beti Fridan 1966.
„Puno smo postigle, ali ne i istinsku ravnopravnost.“
Medjutim, neke važne bitke još nisu izvojevane.
„Na primer, vašingtonski ogranak organizacije NOW sada radi na tome da policija sve izveštaje o silovanju uzima ozbiljno.“
Medjutim, pokret za prava žena ne stvara isti nivo predanosti medju mladim ženama kao što je to svojevremeno bio slučaj. Katajun Kiši, 23-godišnja studentkinja post-diplomskih studija, kaže da ona i njene prijateljice ne smatraju sebe feministkinjama mada su svesne zasluga starije generacije.
„Ležimo na lovorikama feministkinja iz generacije pre nas, i živimo život koji su nam one omogućile.“
Stefani Ortoleva kaže da taj stav ne znači da pokret za prava žena nije više relevantan. Ima mnogo problema koje treba rešiti u Sjedinjenim Državama i širom sveta.
„Postoje ozbiljni izazovi bez ozbira da li su u pitanju konstantna silovanja u Indiji ili prinudna sterilizacija hendikepiranih žena ili Romkinja u istočnoj Evropi.“
Radi se o različitim problemima, ističe Ortoleva, ali je cilj isti - jednakost i pravda i za žene i muškarce.
1950-ih mnoge obrazovane i dobrostojeće žene nisu bile zadovoljne ulogom domaćice i majke. Novinarka Beti Fridan istraživala je razloge tog nezadovoljstva i ponudila odgovor u knjizi objavljenoj 1963. - Mistika žene.
„Čitala sam tu knjigu 70-ih godina kad sam počela da studiram prava.“
Stefani Ortoleva nije dopustila da je slepoća spreči da ostvari uspešnu karijeru pravnika. Ona kaže da je knjiga Beti Fridan predstavljala novi pomak u američkom društvu.
„Takodje je pokrenula veoma važna pitanja o tome da se žene tretiraju kao objekti, koji se oblače ili su neka vrsta igračke umesto da se predstavi imidž žena kao jakih i uticajnih osoba.“
Ortoleva sebe smatra snažnom feministkinjom. To uverenje deli i njen suprug Frenk Dela Pena, sa kojim je već 30 godina u braku.
„Uvek sam nastojao da podržim žene i njihove ciljeve. Ne biste želeli da vaša ćerka bude podvrgnuta stereotipima o ulogama polova.“
Ženski pokret je zabeležio značajan napredak tokom proteklih pedeset godina. Žene su sada aktivne u profesijama kojima su prethodno dominirali muškarci.
„Beležimo odredjeni politički napredak. Takodje napredujemo na planu reproduktivnog zdravlja. Ekonomska ravnopravnost se poboljšava“, kaže Stefani.
Medjutim, još uvek nismo na istom nivou sa muškarcima, ističe Suzan Motet, predsednica vašingtonskog ogranka Nacionalne organizacije žena, poznate po skraćenici NOW, u čijem je osnivanju pomogla Beti Fridan 1966.
„Puno smo postigle, ali ne i istinsku ravnopravnost.“
Medjutim, neke važne bitke još nisu izvojevane.
„Na primer, vašingtonski ogranak organizacije NOW sada radi na tome da policija sve izveštaje o silovanju uzima ozbiljno.“
Medjutim, pokret za prava žena ne stvara isti nivo predanosti medju mladim ženama kao što je to svojevremeno bio slučaj. Katajun Kiši, 23-godišnja studentkinja post-diplomskih studija, kaže da ona i njene prijateljice ne smatraju sebe feministkinjama mada su svesne zasluga starije generacije.
„Ležimo na lovorikama feministkinja iz generacije pre nas, i živimo život koji su nam one omogućile.“
Stefani Ortoleva kaže da taj stav ne znači da pokret za prava žena nije više relevantan. Ima mnogo problema koje treba rešiti u Sjedinjenim Državama i širom sveta.
„Postoje ozbiljni izazovi bez ozbira da li su u pitanju konstantna silovanja u Indiji ili prinudna sterilizacija hendikepiranih žena ili Romkinja u istočnoj Evropi.“
Radi se o različitim problemima, ističe Ortoleva, ali je cilj isti - jednakost i pravda i za žene i muškarce.