Smrtnost romske dece je dvostruko veća od proseka u Srbiji, pripadnici romske nacionalne zajednice rano stupaju u brak, 95 odsto Roma nema stalno zaposlenje ili uopšte nisu zaposleni, a 80 odsto Roma ne završava osnovno obrazovanje.
To je samo deo upozoravajućih pokazatelja koji su se čuli na današnjoj parlamentarnoj sednici Odbora za ljudska i manjinska prava, koji govore o položaju Roma u Srbiji.
Sednica je održana na temu izazova u inkluziji Roma, a predsednik Odbora Meho Omerović je rekao da su problemi Roma i danas veoma izraženi:
"Ključni problemi su i dalje obrazovanje, uslovi stanovanja, zapošljavanje, dečji rad i rani brakovi."
Direktorka Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je istakla da je počela izrada nove strategija za integraciju Roma do 2025. godine, dok je predsednik Nacionalnog saveta romske manjine Vitomir Mihajlović ponovio upozorenje o teškom položaju Roma:
"Samo krajem prošle i početkom ove godine Srbiju je napustilo više od 30.000 pripadnika romske nacionalne zajednice tražeći ekonomski azil u zemljama EU, ne zato što je to njihov hir, nego zato što je to bila potreba u zimskom periodu, kada nisu imali uslova da obezbede ogrev i hranu za svoju porodicu."
Kako je rekao šef Delegacije EU u Srbji Majkl Devenport, Unija je kao ciljeve za integraciju Roma postavila dostupnost obrazovanja, zapošljavanje, zdrastvenu zaštitu i stanovanje:
"Veliku pažnju posvećujemo naporima da se spreči napuštanje školovanja – na primer, uz davanje stipendija i kompjutera, kako bi se na taj način prekinuo ciklus nezaposlenosti, siromaštva i marginalizacije."
Povodom Svetskog dana Roma oglasila se i organizacija Amnesti internešenel, koja u saopštenju ukazuje da još nije rešeno pitanje smeštaja više od sto romskih porodica raseljenih pre tri godine iz naselja kod "Belvila" u Beogradu, iako je Evropska komisija obezbedila 3,6 miliona evra za njihovo stambeno zbrinjavanje.
Nijedan od planiranih stambenih blokova nije završen, a raseljeni Romi tri godine žive u nehigijenskim i izdvojenim metalnim kontejneri-ma, upozorava Amnesti, dok Garej van Gulik, zamenik direktora AI za Evropu i Centralnu Aziju ističe da je ovaj projekat propao je usled niza propusta grada Beograda.