Stanje u oblasti zaštite ličnih podataka vrlo zabrinjavajuće i neophodna je potpuna promena odnosa države prema stanju u toj oblasti, izjavio je na konferenciji povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti poverenik Rodoljub Šabić.
On je upozorio da je Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti "daleko ispod očekivanog i neophodnog nivoa" i upozorio na nastavak višegodišnje prakse u kojoj se državne aktivnosti u najvećoj meri svode na aktivnosti poverenika, uz izostanak aktivnosti drugih nadležnih i neobjašnjive propuste i docnje.
"To će, izvesno, u kontekstu poglavlja o ljudskim pravima, negativno uticati na tok pregovora o pridruživanju sa EU i, što je još važnije, biti konstantan izvor ugrožavanja i povreda prava građana na privatnost," rekao je Šabić.
Poverenik je podsetio da je ispunio obećanje da će na vreme staviti Vladi na raspolaganje nov model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, usklađen sa evropskim standardima i novom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EU.
Istovremeno je i izrazio nerazumevanje i žaljenje zato što Vlada tu pomoć nije iskoristila i što je na javnu raspravu stavila Nacrt novog zakona koji je i koncepcijski i sadržinski znatno ispod nužnog nivoa, a kako Poverenik tvrdi, njegova rešenja i primedbe nisu uvažene.
U vezi s predmetom Zakona prvo što neizbežno pada u oči je da se nedovoljno pažnje posvećuje takozvanim posebnim oblicima obrade podataka. Samo manji broj kratkih, a nažalost ne baš jasnih odredbi posvećen je nekim od njih, poput arhiviranja, ali su potpuno neregulisani ostali neki posebni oblici kao što su video-nadzor ili direktni marketing, koji su u dosadašnjoj praksi izazivali veliki broj problema, rekao je Poverenik.
Navodeći da se "neshvatljivo" mnogo prostora posvećuje jednom obliku obrade podataka, Poverenik je upozorio da se "u čak 59 članova Nacrta zakona predviđa da se obrada koju vrše 'nadležni organi' radi "gonjenja učinioca krivičnih dela, izvršenja sankcija i zaštite od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti" izuzima iz opšteg režima zaštite.
Po tome nije precizirano na koje se konkretno organe ovo odnosi, u kojim postupcima i povodom kojih radnji, što ostavlja prostor za razna 'kreativna' tumačenja, odnosno zloupotrebe", ocenio je Šabić dodajući da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti težište mora imati na zaštiti prava građana, a ne organa bezbednosti.
Javna rasprava za Nacrt zakona trajala je do 15. januara. Prema saznanjima Poverenika, veliki broj organizacija, kao što su Udruženje sudija Srbije, Share Fondacija, Američka privredna komora, Društvo infromatičara Srbije dostavilo je svoje komentare iskazujući nezadovoljstvo ovim zakonom.