Zagađenje i koronavirus - opasnost po imuni sistem

BEOGRAD — 

Da li postoji uzročno-posledična veza između zagađenja vazduha i imunog sistema kod ljudi, verovatno je najvažnije pitanje u doba pandemije.

„Prvo bi trebalo reći da je negde oko 7000 ljudi je direktno pogođeno zagađenjem u Srbiji, u smislu da su njihovi životi prerano završeni zbog zagađenja vazduha i to je nešto što je Svetska zdravstvena orgainzacija (SZO) istražila. Ono što smo mi mogli da saznamo iz kontakta sa pulmolozima i doktorima jeste da je negde oko milion ljudi ima respiratorne probleme u Srbiji. Dakle, za njih je to dodatno opterećenje, naravno da na njih najviše utiče zagađenje vazduha. Takođe, mogli smo da čitamo u poslednje vreme - korona virus napada respiratorne organe, to je onda za njih i zagađenje otežavajući problem,“ navodi Radomir Lazović iz Incijative "Ne davimo Beograd".

Ne propustite: Srpska Vlada različito o zagađenju, EZ pokrenula postupak protiv Srbije

Ognjan Pantić, koordinator projekata Beogradska otvorena škola, članica Koalicije 27, je ipak oprezniji kod iznošenja ovih podataka, jer se kod nas za sada detaljne analize na ovu temu nisu radile. On dodaje i da jedna od tema na međunarodnom nivou, pošto je virus potekao iz Kine koja takođe ima problema sa aero zagađenjem, jeste tema koju treba pratiti, kao i istraživanja na tu temu.

„Postoje već neki, ne dovoljno provereni i ne dovoljno razrađeni podaci, koji pokazuju veću ranjivost ljudi koji žive u regionima i mestima sa permanetnim zagađenjem vazduha na bilo kakve respiratorna oboljenja i viruse. Nije još uvek osnovano to tvrditi u našem slučaju, ali jeste jedna tema za razmišljanje – u kojoj meri permanetna izloženost zagađenom vazduhu dodatno pogoršava situaciju sa javnim zdravljem. Postoje neke studije koje ispituju tu uzročno posledičnu vezu dugotrajne izloženosti prekomerno zagađenom vazduhu i ranjivosti imunog sistema na bilo kakva respiratorna oboljenja. Još uvek ne postoji dovoljno obuhvatna studija, makar za nas, koja detaljnije adresira tu temu. Neki podaci već postoje i čini mi se da je Evropska alijansa za javno zdravlje ukazala na to u jednom svom saopštenju da je veća ranjivost i na ovaj virus i na bilo kakva respiratorna oboljenja tamo gde zagađenje dugotrajno postoji, ali treba još podataka,“ objašnjava Pantić.

Pandemija će proći, zagađenje će ostati

Pandemija će, prema rečima epidemiologa i virusologa proći, barem u ovom prvom naletu, pa će se život postepeno vraćati u normalu. Ono što će ostati je – zagađenje vazduha, koji ćemo svi zajedno udisati i posle Covida 19.

Pantić o eneregtskom sektoru

„Ono što je sada na delu je da čitav sistem sada radi na suzbijanju pandemije virusa i njegovog daljeg širenja i čini mi se da se svi dobro drže one sugestije ili molbe da bi ceo sistem trebao da radi za sektor zdravstva u ovom trenutku. U javnom mnjenju jako teško možete doći do bilo koji kojih drugih podataka ukoliko pratite neke blokove vesti, jer tema je samo jedna, što je očekivano,“ navodi koordinator iz Otvorene škole.

Lazović napominje da dodatno, ono na šta se sumnja, je da u ovim teškim trenucima vanrednog stanja, veliki zagađivači koriste one resurse koji bi mogli dodatno da zagađuju.

Ono što je vidljivo i oko čega se slažu stručnjaci, je da je sada jasno da sektor saobraćaja nije primarni zagađivač vazduha u Srbiji, već se treba okrenuti sektoru grejanja i situaciji sa korišćenjem čvrstih goriva koji prouzrokuju zagađenje.

Prema rečima aktiviste Lazovića, najveći zagađivači su način na koji se grejemo, ali to ne znači da treba da zatvorimo sva ta postrojenja, već da ona pređu sa čvrstog goriva na nešeto što manje zagađuje.

Ne propustite: Srbija u prvih deset zemalja po broju smrtnosti od zagađenja

„Sada vidimo na primeru pandemije, da taj problem nije bio u saobraćaju, da on učestvuje manjim udelom u zagađenju. Kada pogledamo koje poteze Vlada povlači po ovom pitanju – to su potezi iz domena PR-a iz domena kontrole štete. Vlada je formirala radnu grupu, jedna slična radna grupa je postojala već dve godine i nije se nijednom sastala. Zatim, doneta je strategija za kontrolu velikih zagađivača, ta strategija kasni dve godine, a nama je to predstavljeno kao da je to hitna mera. Na čelnim funkcijama na vlasti nalaze se recimo naš ministar Trivan, čovek je od 2008. godine na vlasti. On danas dođe i kaže treba nam više vremena. Pa koliko vremena, jer 12 godina ništa nije urađeno? Koliko treba da čekamo? To su neke stvari koje bi trebale da zabrinu sve nas. Bez obzira da li ste deo vladajuće partije, bez obzira da li ste stariji čovek, student, iz Ne davimo Beograd - sve nas truje,“ napominje Lazović.

Ministarstvo zaštite životne okoline nije odgovorilo na pitanja naše redakcije postavljena elektronskom poštom, niti je bilo ko od zvaničniih institucija ili onih na vlasti dalo objašnjenje ili eventualne predloge kako rešavati problem zagađenja u doba pandemije i vanrednog stanja u zemlji.