Procesuiranje ratnih zločina dobro je bilo započelo i dobro se sprovodilo, ali je poslednjih godina došlo do gotovo potpunog zastoja tog procesa, što nanosi veliku štetu saradnji država u regionu, pomirenju i poštovanju odluka međunarodnih institucija, što dalje koči napredak i demokratizaciju svih društava zemalja regiona, rečeno je između ostalog tokom skupa "Pomirenje, suočavanje sa prošlošću i regin - gde smo i kuda idemo", koje je organizovao beogradski Forum ZFD.
"Danas imamo nove i stare fenomene, kao što su poricanje činjenica o događajima koje su utvrdili međunarodni sudovi i promociju ljudi koji su počinili zločine. To je loše pre svega za klimu u zemlju, ali i štetno po odnose sa susedima. Slavljenje ratnih zločina ili poricanje je vrlo zabrinjavajuća pojava i bojim se da je već nanela veliku štetu odnosima u regionu", rekao je ambasador Velike Britanije Denis Kif i dodao da takav trend poništava dosadašnje napore koje su učinili sudovi i tužilaštva.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo, rekla je da je procesuiranje ratnih zločina na svojim počecima 2003. godine išlo dobro, prevasahodno zato što se radilo na tome da suđenja, svedoci i žrtve budu vidljivi za javnost, čemu je bitno doprinela podrška međunarodne zajednice i predani rad organizacija civilnog društva.
"Dolazi zatim vreme kada se vidi da sve staje i sada imamo sasvim drugu situaciju - sve manje optužnica", rekla je ona i primetila da se u većini danas "živih" slučajeva sudi pojedincima u "malim predmetima".
"Toliko ima podataka, dokaza, građe, podnetih krivičnih prijava, dokumenata koji su prebačeni iz Haga - a da se ništa ne pomera", rekla je Kandić.
Ona se usprotivila nameri tužilaštva u Srbiji da se izmenama zakona omogući suđenje optuženima u odustvu, čemu se "približavamo", pošto bi to, kako je rekla, ugrozilo vladavinu prava.
Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je rekao da se sada rade mali, uglavnom ustupljeni predmeti, i da su trenutno u postupku samo dva velika slučaja - "Štrpce" i "Srebrenica".
“Imamo paradoksalnu situacju da je čak i predsednik Kosova Hašim Tači tokom sinoćne sednice Saveta bezbednosti UN naveo da tužilaštvo u Srbiji ništa ne radi", istakao je Vukčević.
Klimu u društvu u Srbiji Vukčević je ilustrovao podsećanjem na emisiju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u koju se direktno uključio Ratko Mladić iz ćelije Haškog tribunala i u kojoj je njegov sin Darko dao detalje hapšenja, koji nisu tačni.
Prema njegovoj oceni, najveća tekovina Haškog tribunala je dragocena dokumentacija, koja će, kako je rekao, kad-tad, biti iskorišćena.
Povodom nedavnih ponovljenih izjava iz samog državnog vrha Srbije u kojima se negira genocid u Srebrenici, Nataša Kandić je rekla da je Srbija, zapravo, priznala da je u Srebrenici izvršen genocid.
"Ima razloga da kažemo da Srbija priznaje genocid, jer ona nije hapsila optužene za zločine protiv čovečnosti, nego za genocid. Jeste tačno da su optuženi skrivani, ali zahtev Haga bio je da se uhapse optuženi za genocid i Srbija je to na kraju učinila".
"Kao država moramo da priznao šta se desilo u Srebrenici, imamo međunarodne presude, pravosnažne, u kojima je utvrđeno da je u Srebrenici izvršen genocid. Mi moramo da priznamo odluke međunarodnih organizacija, uključujući i odluke Haškog tribunala", zaključio je Vukčević.